Kontrakomemoracija

Smaraju Uzbekistanci. Izgleda da im se ne dopada kada na njih kreštim, bacam okolo pelene i idem bez brusa. Oni su konzervativni, slabo se razumeju u visoku modu donjeg veša. Pretpostavljam da ću uspeti da produžim svoj boravak raskošnim potkupljivanjem i na taj način ostvarim cilj: da se moje ćacističke horde sjate u Novi Sad, spale sve pred sobom, a ja sve to pratim preko interneta.

Jednom kada više ne bude blokadera svih vrsta, korumpiranih tužilaca, izdajničkih sudija i novinara terorista, moći ću da se vratim u zemlju i upropastim je do poslednjeg kamena. Ukoliko me, ipak, izbace odavde, biće sve kao u prethodnoj rečenici, samo ću ja biti sa vama, pod nikad jačim obezbeđenjem. Zašto me prekidaš, dragi dnevniče? Zašto će ćacističke horde ići u Novi Sad? Smislio nešto sasvim novo – kontrakomemoraciju. Ona slavi mene, smrt i pokradene pare.

Kud ćete lepše mesto za kontrakomemoraciju od Novog Sada, simbola mog bogaćenja i trijumfa nad životom. Poslao sam gremline sa Kurtijevog Kosova, da marširaju Srbijom, do Novog Sada. Usput će im se pridružiti gremlini iz ostalih krajeva zemlje i zajedno će stići na trijumf moje volje – novosadsku kontrakomemoraciju. Kosovo se ne brani u Novom Sadu, moje bogatstvo se brani u Novom Sadu, nekažnjeno prebijanje i ubijanje brani se u Novom Sadu.

Dodik me je prodao, ali sam zato izazvao sranje u Crnoj Gori, koji sam ja meni car. Da nije mene, svetla globalne pozornice nikada ne bi bila uperena u Srbiju. Jel me vidite tate, jel me vidiš mama, jel me vidiš bato, to sam ja, vaš mali pedesetšestogodišnji Žvalibaba. Uspešan sam, a svi se mislili da ću biti bedna hulja koja se iživljava nad slabijima od sebe. AH, kako su mi lepe tange. Svaki put kad jedem punjene lignje, ja umočim gaće u tanjir.

Kontrakomemoracija, koju sam organizovao u svoju čast i u ime mojih neverovatnih uspeha u uništenju svega čega se dohvatim, vrhunac je moje vladavine. Posle tog vrhunca možete očekivati novi vrhunac, u vidu nestašice nafte, gasa i propasti finansijskog tržišta. Sve to biće začinjeno kričkolicijskim iživljavanjem nad preživelim blokaderima i maksimalnim medijskim pregalaštvom mog nakaznog polubrata Konjoglava od Informera.

Samo da vidim, nešto Uzbekistanci smaraju. Kažu, dokle ćeš više da smrdiš ovde, ajde idi negde drugde. Samo da polomim kvaku i okačim je o tange i javljam ti se opet, dragi dnevniče.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.