Foto: Aleksandar RoknićOdavno nisam pisao o opoziciji, a znam da volite. Evo i povoda! Sedam meseci od rasplamsavanja studentskog protesta, opozicija je imala svoj prvi veliki sastanak. Na ovaj smeo potez odlučio se Miki Aleksić, koji je pozvao kolege da vide šta će dalje, učinilo mu se da bi možda mogli nešto da pomognu.
Da je pozvao samo kolege, to bi bilo kul. Aleksić je, avaj, pozvao još nevladine organizacije, među kojima i zombi CESiD, te predstavnike studenata. O, ne. Babe i žabe se ne mešaju, pa tako ni studenti sa opozicijom, naročito ne na ovakav način.
Ovih dana hiperaktivni, opozicioni botovi požurili su da pohvale ovaj plemeniti potez i pokude svakoga ko mu se nije slepo odazvao. Čekamo da se opozicija probudi duže nego da se to desi Zagorki Dolovac i Aleksićeva inicijativa na kratko je vratila nadu da do opozicionog buđenja može doći.
Sastanak je propao, ne samo zato što na njemu nije bilo predstavnika studenata, nego zato što su značajni opozicioni faktori, ProGlas, Demokratska stranka i Kreni-promeni, ocenili da je politički isplativije oduvati poziv, nego ćaskati sa zombi CESiD-om.
Studenti se nisu odazvali ni na mnogo važniji sastanak od ovog, onaj u Vrhovnom tužilaštvu. Njihovim plenumima trebalo bi nekoliko nedelja da usaglase stavove oko članova i stavova svoje potencijalne delegacije, što je mnogo više od šake dana koju im je dao Miki.
Iako unapred propao, sastanak je održan i prema rečima organizatora, bio „konstruktivan“. A šta bi to, osim jalovog sastančenja i kolektivnog penzionisanja, naša opozicija mogla da uradi? Oni nisu faktor koji bi mogao da uradi išta što bi imalo ikakvog efekta, osim vraćanja skupštinskih mandata.
Dugo sam razmišljao o ovome, skoro sedam minuta. Ako bi opozicija vratila skupštinske mandate, stoprocentno naprednjački parlament oduzeo bi sav legitimitet Žvaleginom psiho-režimu. Celom svetu bilo bi jasno da srpsku agoniju mogu prekratiti samo vanredni izbori. Deluje da je našim opozicionarima važnija poslanička apanaža od kolektivnog dobra, ali, da li je tako?
Ukoliko bi se u skupštini našli samo naprednjaci, to bi nas dovelo dotle da bi mogli da opušteno menjaju Ustav dvotrećinskom većinom i nameštenim referendumima. Na koji način bi menjali Ustav, vidi se iz toga kako po tom Ustavu gaze. Prilagodili bi Ustav gaženju Ustava, a onda bi i taj Ustav gazili i zgazili, zajedno sa svima nama.
Time što opozicija ne radi ništa, ona nas ipak štiti od upadanja u Žvalegin ambis. Nema šanse da bi sa Zapada stigla drugačija reakcija od uobičajeno mlake, kada bi poslanici opozicije delegitimisali srpski parlament vraćanjem mandata. Zato, opozicija da nastavi kao i do sad. Ako studenti neće s njima da razgovaraju, ništa ih ne sprečava da se mimo njih ujedine oko nečega, bilo čega, kao pred vanredne izbore 2023.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
