Nastavak razgovora s amigom

„Ola, kabron! Nisam ti spustio slušalicu da bi me ti ponovo zvao!“

„Šta ti je, što se stalno ljutiš na mene? Eh, ta vrela latino krv…“

„Dosta s romantikom! Pošalji mi pare, pa možemo da pričamo.“

„Važi, šaljem ti sto miliona u kriptu, ako treba Čale će lično da ti ih donese na USB stiku.“

„Nemoj Padrinjonja da mi šalješ, navući će se na lepe Venecuelanke, nećemo moći da je isteramo iz zemlje…“

„Možda će i ona biti u paketu sa mnom, ako budemo dolazili na duže. Dugujem joj, pravi je kerber, a i neizmerno je duhovita.“

„Ti možeš, ona ne može, kraj priče.“

„Jel ti stigla foka što sam ti poslao?“

„Si. Šta me se tiče mali guzati čičarito iz Doboja!? Ne šalji mi više takve prostote!“

„Izvini, pogrešna fotka. Evo šaljem ti ponovo. Jel stigla?“

„O, bueno, bueno. Neprijatelji države kleče na kolenima, okrenuti zidu, a senjores de policia se spremaju da ih prvo dobro išibaju, pa da im zviznu metak u potiljak! Postaješ čovek, napokon. Koliko si ih pobio do sad, na ovaj medijski efikasan način?“

„Nijednog. Sud je petoricu zadržao u pritvoru.“

„Ke? Kakve si to sudije postavio? Da li si ikada čuo za bombu ispod sudijskih kola? To je ovde lep običaj…“

„Naravno da sam čuo i jako bih voleo, ali se bojim da će EU da mi pošalje pismo u kome izražava blagu zabrinutost zbog eksplozije sudijskog automobila i poziva vlasti da otkriju počinioce. Takva pisma ne mogu da podnesem, mame mi.“

„Slab si, pendeho. U tebi je problem, nije u pokvarenim sudijama, niti u blokaderosima. Ne snalaziš se u ulozi koja ti je dodeljena. Iako svaki dan držiš govore na televizoru, daleko si od komandantea Kastra, koji je radio isto to, samo mnogo efikasnije. Mrtav Kastro je bolji govornik od živog Žvalinja!“

„Za sve su krivi novinari-blokaderi. Njihove grupe za visok pritisak neumorno rade na podrivanju moje apsolutne vlasti.“

„Neću ni da pitam koliko si ih pobio do sad. Sve što ti treba je jedan lep, veliki stadion, na kome ćeš ih streljati, pa zakopati, da orlinjosi igraju fudbal iznad njihovih kostura. Šta je bilo sa stadionom što si krenuo da gradiš za našu nadaleko čuvenu izložbu kripto ugradnje, EXPO 2027? On bi bio idealan!“

„Nije dobio građevinsku dozvolu, pa smo malo stali s radovima.“

„Znaš šta, predomislio sam se. Ne treba mi tvoj prljavi Jenki novac, pa makar bio u kripto verziji! Ne treba mi ništa tvoje! Ne želim da ti čujem glas! Ako te pustim da dođeš ovde, smejaće mi se svi! I ne samo to, prenećeš mi pelcer tvojih neuspeha, pa ću i ja da propadnem, a svi znamo da Maduro ne sme propasti! Ne zovi me više!“

„Halo, halo? Jesi tu, amigo?“

Hm, izgleda da se prekinula veza. Pozvaću ga opet.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.