Navijačke nedoumice

Taj neopevani maler dobio je sa istoka zasluženu dozu podsećanja na to čiji je Zvezda bila klub i čiji će opet biti – bila je i biće klub svojih navijača, ali danas je to njegov klub, videlo se to jasno na onom snimku gde na ćaci-zapadu svi ćute (osim jednog junaka), dok se sa junačkog istoka ori skandiranje protiv Žvalinja.

Nemam ništa sa tim klubom, ja koji sam član od 1981, a na kratko i član skupštine FK, 2012. Ja, koji sam za 33. rođendan od klupskog marketinga dobio Zvezdin dres sa brojem 33. Jesam vam pričao kako je izgledala prva sednica Zvezdinog parlamenta na kojoj sam učestvovao? Nisam?

Evo: mi došli, a oni izvadili spisak članova upravnog odbora za koje moramo da glasamo, bez programa, bez biografija, bez ičega. Bio sam uzdržan i nisam se više tamo vraćao. Slično je bilo i pre 2012, samo je ubrzo jedna žvalava kap prelila odveć punu čašu i desilo mi se nešto što mi se desilo samo još 1998, kada je Zvezda po diktatu gubila od Obilića – prekinuo sam sa navijanjem.

Tad sam jednu sezonu navijao za FK Dorćol, a sad ne navijam ni za koga. Nešto je komplikovaniji moj odnos prema košarkaškoj reprezentaciji. Dobro znate da su sve reprezentacije zapravo ćaciji, dok se ne dokaže suprotno. Među košarkašima ima, istina, nekoliko nećacija, pa me je to dovelo u situaciju da ne znam kako da se postavim.

Više puta su za svoje medalje dobijali premije od Žvalinja, išli mu na noge, poklanjali dresove i lopte, te ljubili skute. Pentrali su se na balkon i odande pružali podršku njegovom šovinizmu, koji ga održava na vlasti. Da li će i ovog puta biti tako? Da li će se košarkaši posrati po svojoj medalji tako što će ih pred nama dvoriti i potkupljivati onaj koji je okrvavio ruke tabajući demonstrante i usta, pijući narodu krv.

Muke su to. Srećom, nemam TV, pa trenutno Eurobasket pratim samo putem rikepova na Jutjubu. Dok gledam naše, osećanja su mi podeljena. Kad ugledam ćaci Jokića, nerviraju me, kad uočim Bogdanovića, navijam za njih. Za sad tako. Tek se zagrevamo. Videćemo šta će biti dalje. Sportisti se obično vade na to da se ne bave politikom, iako je titranje jaja diktatoru bavljenje politikom na najgori mogući način.

Umeju aktivni sportisti da se osveste i opamete. Obično poslednji. NJihov zaokret od aktuelnog režima označiće i njegov definitivni kraj. Do tog kraja, gledaćete ih sa režimom u zagrljaju. Stoga je možda bolje u potpunosti iskulirati Eurobasket, a uključiti se tek kad osvoje zlato i odreknu se sađenja tikvi sa đavolom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.