Nenormalni novogodišnji intervju

„Izbacite kvaku iz usta, ustanite iz kreveta, došli smo da uradimo tradicionalni novogodišnji intervju u vašem toplom domu.“

„Ko vas je zvao, pustite me da očajavam.“

„Takav je dogovor između zadnjice Danasa i vas, gospodine Nenormalni. Kakva vam je ovo tabla na sred spavaće sobe?“

„Ah, to je kineska tabla, šest sa šest, na koju lepim slike svojih neprijatelja. Kako stvari stoje, moraću da naručim duplo veću. Kada su dani odvratni kao ovaj, sednem ispred nje i putem pikada odlučujem koga ću sledećeg uhapsiti ili mu namestiti batine.“

„Na tabli su naš glavni urednik, pa svi naši kolumnisti, ali otkud Sarapa?“

„Zar mislite da sam zaboravio da je radio za žutoviziju B? Nisam zaboravio, niti oprostio.“

„Znate šta, teško nam je da vodimo veseli novogodišnji intervju, a vi toliko smoreni.“

„Držao sam pre dva dana pogrebni govor Ćacilendu, sahranio sam prijatelja! Kako bi vama bilo?!“

„Oživećete ga, uopšte nemamo sumnji u to.“

„Nije to sve. Svake noći sanjam Zagorku Dolovac, kako mi se prikrada. Pet minuta spavam dnevno i svih pet minuta ona me progoni, kakvi biste vi bili?“

„Gospodine Nenormalni, Zagorka je možda samo duh prošlih Novih godina, potpuno bezopasna. Uostalom, to je samo san. Budite srećni što vas ne juri na javi.“

„Joj, nema više onih dana sreće, sad je oko mene samo strah. Kud god da pogledam, plašim se.“
„Ali, zašto? Imate novi Ustavni sud, imate većinu u Vrhovnom sudu, spremate se da donesete zakon o javnom redu i miru na Tviteru, imate muriju, imate ćacad, izbore ćete raspisati kad se vama prohte. Deluje da je sve okej, a vi ste, ipak, načisto propali. U pravu je Goca Uzelac. Izgleda da lekovi ne deluju.“

„Ma kakvi lekovi, ne fali mi ništa, pijem samo alkohol. Nego je situacija jeziva, život više nije onako bezbrižan, sve me smorilo. Ne možete vi to da sagledate, bedni ste i smrdljivi. Odvratna vam je nova frizura, nikada vas ne bih vodio u onu sobicu.“

„Šta je u njoj?“

„Tu se Vulin i ja igramo sa našim telohraniteljima.“

„A u onoj sobi tamo?“

„Ta soba je moj sef. U njoj su fascikle sa dosijeima i kompromitujućim podacima o svima na svetu. Vredno sam to prikupljao kako bih mogao da ucenjujem svakoga kome padne na pamet da mi uvodi sankcije, diže krivične prijave i pravi slične gluposti. “

„Zar niste mogli to da uskladištite na USB?“

„Sve USB-ove sam napunio kriptom. Tata mi je lepo rekao, sine, podatke o neprijateljima drži odštampane u najmanje tri kopije. Jedino tako ćeš stići na vrh sveta.“

„Mogli bismo ovako da ćaskamo sa vama ceo dan, ali ponestalo nam je prostora. Želimo vam osmeh na makar jednoj polovini lica u novoj 2026, gospodine Nenormalni.“

„Ja vama želim zatvor i batine.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.