Normalizacija apsa

Reakcija na Žunićevo hapšenje bila je mlaka, a reakcija na Đurićevo u potpunosti je izostala. Reakcija na hapšenje novosadskih aktivista sačekala je dva meseca, da bi, posle ne tako velikih demonstracija, oni bili pušteni, neko u kućni pritvor, neko da se brani sa slobode. Pušteni su i Žunić i Đurić, ali tek pošto su u pritvoru dobro odležali.

Pred Vidovdan su, u sličnom maniru, uhapšeni Novica Antić i Ivan Matović sa još nekoliko aktivista. A onda, na Vidovdan, desio se Erdogan. Bez ikakvog smisla, pohapšene su desetine uglavnom mirnih građana. Narednog dana još više. Narednog isto toliko. Ko nije uhapšen, on je legitimisan i čeka ga, u najmanju ruku, prekršajni postupak.

Policija se u potpunosti autovala kao produžena ruka mafije, a masovna hapšenja su, uz policijska mučenja, normalizovana. Svakog dana, poput izveštaja o vodostaju, iz MUP stižu izveštaji o broju legitimisanih i pohapšenih prethodne večeri. Ovome su doprineli i sami građani, koji se utrkuju ko će biti uhapšen, jer ovih dana sramota je ne biti uhapšen.

Sramota za Srbiju je već jedan minut proveden u pritvoru zbog Žvalibabe. Sramota je svih nas što nam je taj paćenik oteo toliki komad života, a nezamislivi je užas to što je počeo da nam otima i slobodu. Građani su rado odabrali kratkotrajan boravak iza rešetaka, uvereni, ne samo u svoju nevinost, već i u ispravnost postupajućih sudija.

Jedan deo sudija zaista pušta građane da se brane sa slobode. Za svakog nepravedno uhapšenog moraju da se organizuju demonstracije, koje treba da podsete sudije šta je ispravna odluka. U moru uhapšenih, neke ljude zaboravimo. Anesteziologa su se građani, recimo, setili tek desetak dana posle Vidovdana, a onda su se pobunili i on je ekspresno pušten.

Reče mi odavno jedan tip iznutra: „Čuvaj se hapšenja, u zatvoru može da ti se desi sve“. I građanima može da se desi sve, a dovoljno je što im se desilo to da ih Žvalibabina policija uhapsi. Da bi se ovaj cirkus zaustavio, jedan je mogući put. Da pravosuđe prestane da se igra sudbinama nevinih građana, koji se goloruki bune protiv organizovanog kriminala, već da smesta hapsi mafiju.

Pretposlednji je čas. Prava je sreća što u opštem nasilju i pravnom metežu koji stvara kriminalizovani deo vlasti, nije pala nečija glava. Hapsite koga treba, pre nego što cena građanske borbe protiv Žvalibabe i njegovih bandita postane previsoka.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.