Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine neutralni pankeru, jel’ vidite vi šta se dešava u zemlji?“
„Dešava se isto što i uvek, pokvarene elite jašu na narodnoj grbači, o tome sam naročito žestoke stihove spevao u vreme Tadića, žuti su se pušili. Ovo sad je samo nastavak istog sranja, kad će konačno radnici da se pobune, sve je prevara, nikada neće biti bolje, dok mi pankeri ne dođemo na vlast! Dole sistem!“
„Mislite valjda dole režim?“
„Ne, ne, sistem. Režim nije bitan, svi su oni isti. Na sedam lokalnih muzičkih festivala sam podelio svoju mržnju, oba gledaoca bila su oduševljena. Moj nekontrolisani bes ispisaće istoriju pank pokreta! Na našem novom albumu preovlađuje osvrt na mračne tajne večnog ciklusa ugnjetavanja, hvala Đoletu Ćaciju što nam je ustupio svoj studio za male pare.“
„Đole Ćaci drži studio u kom se snimaju pesme protiv studenata, u vašem bendu gitarista radi na Pinku, a bubnjar na TV Informer.“
„Pa šta! Ne smišljaju oni program, motaju kablove, drkaju se s tonskim bubicama. Kako ne kapiraš, infiltrirali smo se u sistem, jebemo im kevu iznutra! Pare koje smo dobili za nastupe na festivalima ovog leta, otišle bi na dalje ugnjetavanje radničke klase. Ovako, one su uložene u naš glas, koji će ostati zapisan u večnosti. Pank nije mrtav!“
„Gospodine neutralni reperu, o čemu je vaš novi album?“
„Vidiš, tebra, to je jedna ulična priča, teško detinjstvo, loši ljudi, geto, ribe, kokain, ferari. Uopšteno, život je težak, a ja najbolje to razumem. Geto je moje srednje ime, klinke daju cupi za belo, pijemo viski, vozim lamborgini.“
„Zar vas ni najmanje ne zanima šta se dešava na ulicama?“
„Tebra, ja sam pesnik ulice, takoreći ja sam ulica. U svojim stihovima zabeležio sam svaki park, svaku buksnu, svaki korak u mraku, tebra. Ovo napolju nije ulica, to je farsa, niko ne zna šta je bol bolje nego ja kada moram da biram između tri uspaljene ribice, kojima solim kokain na bulju.“
„Da li je moguće da za sve ove godine niste našli za shodno da se kritički pozabavite srpskim društvom?“
„Kako nisam? Sve je ovo kritika, ribe, votka, gudra, maserati, zar nije jasno šta je ulični pesnik hteo da kaže? Zar treba da prljam svoje večne stihove pominjanjem tamo nekih levih likova? Hteo sam da pomenem Tadića jednom, na početku karijere, pa sam shvatio da nema svrhe, čemu to blato, kad se ja od malih nogu davim u kaljuzi geta. Evo, tebi za ljubav, potrudiću se, biću dodatno angažovan, pa ću sa svojim starijim neutralnim kolegom da napišem pesmu o govnetu, bulji, pivu i rizli. Fak jea!“
„Ne razumem.“
„Zato što nisi ulica, tebra, naravno da ne razumeš. Izvini, moram do Ćacilenda po neku gudru, pa u geto na žurku s nekim cupikama, da turiramo BMW dok prska šampanjac. Geto rulz! Rezervacije za nastup u Beču, inboks.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
