Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine Nenormalni, bukvalno sijate. Priznajte da to ima veze sa proslavom dvesta godina od osnivanja Matice Srpske.“
„Ha, kako me dobro poznajete. Proslava je bila savršena, jedva čekam da proslavljamo trista godina Matice Srpske, tada ću možda skupiti hrabrost da se i lično pojavim.“
„Šta vam se najviše dopalo na svečanosti?“
„Najviše mi se dopalo šutiranje one šmizle po betonu, šamar onom klipanu, kao i krv koja lipti sa glave onog blokadera zgubidana. Trebalo bi to još brže, jače i bolje, ali momci koje sam poslao u boj su meka srca, kad im pogledate u oči videćete samo ljubav prema Matici Srpskoj. moram ih očeličiti dodatnim smanjenjem zatvorskih kazni i uvećanjem količine narkotika u nosu.“
„Pojedini blokaderi su izviždali episkopa Joanikija, pa su mu se posle studenti izvinjavali. Kako to komentarišete?“
„Pomešali su ga sa Porfirijem, to se i meni često dešava. Svi popovi liče. Najslađe je bilo izvinjenje studenata. Ah, kako sam im samo pljunuo na izvinjenje. Nikad izvini, lepo kaže ona duhovita serija. Nikad, šta god da si uradio. Evo i vi ste napravili grešku, pa ste mi se izvinili za ono psovanje, a ja sam vas nagazio još jače. Tako se to radi, izvinjenje je odraz slabosti. Ko se jednom izvini, izvinjavaće se zauvek. Skoro sam siguran da sam tu izreku sam smislio.“
„Kako vam se čini ponašanje šefa vaše stranke, Čele, na ovoj manifestaciji?“
„Izuzetno sam zadovoljan. Uspeo je da dođe, bude prisutan i da se vrati kući. Za njega je to veliki uspeh, u odnosu na to kakav je bio pre recimo tri godine. Kada budemo slavili tristotu godišnjicu Matice Srpske, može se očekivati da bez ičije pomoći konzumera pitice na koktelu posle priredbe.“
„Novi Sad je očigledno za vas bolna tačka. Nikako da napravite onaj veliki skup o kome toliko sanjate.“
„Vi baš ne možete a de ne stanete čoveku na muku. Ali, zeznuli ste se. Promenio sam pristup Novom Sadu, imam potpuno novi koncept. Kao što vidite, u tom gradu nam najbolje od ruke ide mlaćenje blokadera. U situaciji u kojoj se ekonomski tigar bliži bankrotu, novac nam je preko potreban. Smislio sam način, kako da pomoću Novog Sada dodatno napunimo budžet. Gostima iz inostranstva, koji žele da biju blokadere u Novom Sadu, naplaćivaćemo turističke posete i puštati ih na žene, decu i penzionere. Jedan turista, dvadeset hiljada maraka, čuj mene dolara, evra! Malo li je, kad se saberu svi zainteresovani. Evo, mogu lično da ih vodim po ulicama u lov i prevodim im Dikensa.“
„Gospodine Nenormalni, prevazišli ste sebe.“
„Nije lako biti savršen.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
