Pikachu

Ta Tanja, Maja ili Bojana, trebalo je da bude ispred moje zgrade u osam, a onda je trebalo negde da je izvedem. Bilo je petnaest do osam i taj frtalj sata rešio sam da prekratim čitanjem nekog od internet foruma, čija sam tema bio ja. Ukucao sam svoje ime u pretraživač i od tridesetak foruma odabrao najnoviji.

„Crveni nokti“ – smeće ili govno, bila je tema koju je postavio izvesni Monkey Man. Crveni nokti bio je moj poslednji roman, najprodavanija domaća knjiga prošle godine ili, prevedeno u realnost, deset hiljada prodatih primeraka.

„Crveni nokti“ su najgore smeće koje sam pročitao u životu, napisao je izvesni Prozak.

Govno, govno, govno, toliko veliko govno da je, u stvari, u pitanju hrpa govana u jednoj knjizi, spremno je odgovorio Monkey Man, a Prozak je na tu duhovitost uzvratio smajlićem. Ne vređajte govna! – ubacio se Siluet of Domination, a Mary Boleine je dodala: Nisam čitala knjigu, niti imam nameru, posle poslednjeg Šestićevog gostovanja na televiziji. On je polupismeni ženomrzac! Usledio je još jedan Prozakov smajlić, a onda se neka budala od mog čitaoca, predstavljajući se kao Pikachu, upecala i stidljivo napisala:

Ja mislim da je knjiga OK. Onda je Monkey Man napisao: Molim moderatora da izbaci Pikachua sa foruma jer o govnima govori da su OK, na šta je Prozak poslao četiri smajlića koji se valjaju od smeha, a ja sam osetio potrebu da se umešam, jer ako nešto mrzim to je kada mi forumaši vređaju čitaoce. Na brzinu sam se prijavio na forum, s uobičajenim nadimkom Cvetić, i poslao privatnu poruku Monkey Manu: Poslednje što ćeš da osetiš pre smrti je moj debeli kurac u tvojim ustima. Potom sam poslao poruku Pikachuu: Šta se primaš na četiri gubitnika koji seru po nečemu što ti se sviđa? A onda sam i samog sebe pitao to isto. Bio je to mali usrani forum, sa ukupno dvadeset sedam poseta, šest učesnika, uključujući mene i Pikachua, ali, jebiga, šta ću kad mi idu na kurac.

Otišao sam na drugi forum, tamo je tema bila Boban Šestić – lažni panker. Temu je postavio nekakav Guru, a pošto sam tu već bio registrovan kao Cvetić, na brzinu sam mu poslao privatnu poruku: Sisaj kurac, a onda sam počeo da čitam na preskok. Lažnjak, nikad ga nisam video da žicka kod SKC-a; Kakav, bre, panker, vozi neka besna kola?; Kakav lažni panker, lažni čovek, bre; Ništarija na koju mogu da se lože samo glupe klinke; Nula čovek, nula pisac, ali zato veliki smrad… Bilo ih je dvadesetak. Mislio sam se da li da im svima pošaljem po neku sočnu psovku, a onda mi je zazvonio mobilni.

(Odlomak iz romana „Sve crvenkape su iste“, 2006 – posvećeno Lei)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.