Poraz sija kao zlato

Da su neka prošla vremena, reprezentativci bi se ujedinili protiv tiranije kod kuće, igrali bi za prebijene, vikali bi pumpaj, osvojili zlato i zajedno sa studentima slavili pobedu na beogradskim ulicama. U ovim vremenima, avaj, višegodišnje uporno potkupljivanje domaćih sportista
dovelo je dotle da je svaka reprezentacija postala ćaci-reprezentacija.

Krvolok koji nam radi o glavi velikodušno je plaćao njihovu odanost, a oni su, praveći se da se u zemlji ne dešava ništa neobično, posle svojih sportskih uspeha, išli da mu ljube dupe. Dok Žvalega ubrizgava svoje otrovno ludilo u sve pore našeg društva, košarkaši su se našli u nezgodnoj situaciji – kako se postaviti prema dresu.

Rešenje za ovaj problem prvi su našli vaterpolisti, inače najbolji na planeti. Oni su iskusno izbegli da osvoje medalju na svetskom prvenstvu u julu, samo da bi izbegli slikanje sa Žvalegom. Naivan je onaj ko misli da nisu mogli do zlata. Nastaviće sa osvajanjem medalja, čim ne bude Žvalege da ih potkupljuje, dočekuje i potcenjuje.

Isti podvig su napravili košarkaši, izgubivši od Finske u osmini finala EP u košarci. Ove legende su prepuštale Fincima skokove u napadu, a trojke su gađali poput mene, to jest nikako. Jedini se nešto trudio ćaci Jokić, on verovatno nije ni uspeo da skonta u čemu je fora. Slavio se ovaj poraz do kasno u noć. Košarkaška reprezentacija Srbije otkazala je poslušnost pijanom manijaku.

Građani su prvi put slavili poraz košarkaša, jer to nije bio poraz – bila je to njihova najveća pobeda u poslednjih trinaest godina. Ćacijima ništa nije bilo jasno. Oni su iz sveg srca navijali za priliku da se dernjaju „Aco svrbi me“ pod balkonom, usred ćacilenda. Neutralnima isto nije ništa bilo jasno. Oni su se nervirali i nisu mogli da shvate otkud najboljima na svetu ovako loš dan na parketu.

Zato je vaš kolumnista, u petak, u „DLZ Smećarniku“, prorekao šta će se desiti. Znao sam da će namerno pući. Nisu naši košarkaši ćaciji (osim Jokare). NJih je Žvalega, kao i sve ostalo čega se dotakne, pokušao da pretvori u gola govna. E pa, svojom herojskom igrom koja je dovela do poraza u osmini finala, pokazali su da nisu govna, nego da i oni pumpaju.

Sport nisu samo talenat, upornost i profesionalizam. Sport je mnogo više od toga. Poraz od Finske bio je više od igre. Bio je to srednji prst Žvalegi od onih u koje se najviše uzdao ne bi li popravio iskasapljeni rejting. Ništa mu više ne može pomoći. Dok pišem ovaj tekst, još uvek ne znam da li je preživeo ovaj udarac. Ako nije, sad znate zašto nije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.