Foto: Aleksandar RoknićOsnovno pravo svakog građanina, pa tako i pripadnika opozicije, jeste da bira i da bude biran. U skladu sa tim, deluje nepotrebna rasprava o tome sme li ili ne opozicija da se kandiduje na narednim izborima. Toliko smo, nažalost, prolupali, da ću celu kolumnu da posvetim upravo tome.
Remetilački faktor koji nas je doveo do toga da kršimo Ustav zabranjujući opoziciji da se kandiduje, jesu studenti. Oni su nova, moćna, politička snaga, njihova lista će nesumnjivo uzeti veliki broj glasova. Studenti su od početka pravili otklon od opozicije, zbog njenih slabih rezultata i lošeg rejtinga.
Da nije bilo otklona, studenti ne bi postali ovoliko moćni. Kada su, međutim, studenti zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, došlo je do komešanja u opozicionom taboru. Iskristalisale su se dve škole mišljenja o učešću opozicije na izborima, obe sumanute.
Jedna je da opozicija mora da bude deo jedne liste, zajedno sa studentima. Druga je da opozicija ne sme da se kandiduje na izborima, da ne bi studentima „oduzimala glasove“. Demokratska stranka je, na primer, poštovalac ove druge škole mišljenja. Ona je unapred podržala studentsku listu i stavila joj na raspolaganje svoje resurse. To je njihovo pravo. Verovatno će još poneko da zauzme isti stav i na taj način se „prisloni“ uz studentsku listu.
Opozicija je, budimo fer, pokušala da se prišljamči studentima, namećući sebe kao ključan politički faktor u zemlji. Setite se Aleksićevog okruglog stola. Naši opozicionari su sve samo ne naivni. Ovakvim potezima, uz pomoć svojih botova, ali i iskrenih simpatizera, zajedno su sa studentima radili na stvaranju prividnog animoziteta između ove dve političke formacije, pa se treće rešenje nametnulo kao najnormalnije.
Treće rešenje je da studenti izađu na izbore sa svojom listom, a opozicija sa svojom / svojim listama, te da naprave sporazum o zajedničkoj kontroli izbora. To je najpoštenije. Opozicija ima pravo na svoje glasove. Ona ima pravo da pokaže političku zrelost u ovom istorijskom trenutku i pridruži se misiji rušenja Žvaleginog režima. Građani koji toliko vole opoziciju imaće priliku za nju i da glasaju.
Sve su to najnormalnije stvari. Ali ne i kod nas. Neki mudri ljudi, na kratko su izgubili pamćenje, pa pokušavaju da prodaju recept iz Kosjerića i Zaječara kao dobitnu kombinaciju za izborni uspeh. Da podsetim, tamo je opozicija išla na izbore, a studenti su je podržali. Ona je te izbore sumnjivo izgubila, a nije bila u stanju da posle njih izađe na kraj sa nepravilnostima.
Što šira opoziciona koalicija bude, to su veće šanse njihovoj listi da postigne solidan rezultat na izborima. Što više opozicionih izbornih lista bude, to je veća šansa za njihovu političku propast. Nadam se da će Žvalega biti u apsu i pre izbora, pa će ova kolumna biti izlišna.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
