Razgovor s amigom

„Mućaćo, nije dobar trenutak“, rekao mi je. „Tramp je najavio da će vojskom da udari na narko-kartele, dakle obojica smo u problemu, a kad me zoveš, rizik je još veći.“

„Nisam čuo za to.“

„Pa kad se po ceo dan zajebavaš sa snižavanjem cena. Gubiš fokus, a može raketa i tebi i meni i ko zna kome da uleti kroz prozor!“

„Dobro, dobro, biću kratak. Nije mi uspelo da pobijem sve blokadere, štaviše, nije mi uspelo nijednog da ubijem, a nije da se ne trudim.“

„Jesi li ucenio svoje pristalice, da se životom bore za tebe?“

„Jesam.“

„Čime?“

„Radnim mestima.“

„Moraš životom da ih uceniš! Reci ima da ubijate blokaderose, ako nećete pobiću ja vas, pa ću da kažem da su to blokaderi uradili, bićete korisni obrni-okreni.“

„Maduro, ti si genije. Tako ću im reći.“

„Ali, prvo glumi mirotvorca. Pozovi ih na razgovor.“

„Koga da pozovem? Blokadere? Si lud, da mi opet lepe žvaku u kosu, kao u osnovnoj?“

„Zar misliš da će prihvatiti tvoj poziv? Ti si kompletamente loko. Ako slučajno dođu na razgovor, pobij ih svojeručno, ništa lakše.“

„Ne mogu tek tako da ih pobijem. Kenjaće mi možda malo ovi iz Evrope.“

„Redovno smetnem s uma koliki si zapravo slepac, amigo. Naredi tvojima da ih gaze kolima, gde god da se okupe, neka ih nasade na haubu, proglasiš tvoje herojima koji se bore protiv terorista i tako hiljadu puta. Posle hiljadu žrtava, ima da se popišmane, videćeš.“

„Probao sam, nijedan mrtav, nekoliko povređenih klinki.“

„Pošalji onda svoje ljude da im noću lome glave bejzbolkama!“

„I tu nam je uspeh sramotan. Jednom su uspešno slomili nekoj kozi ustaškoj glavu, ali onda su uhapšeni.“

„Šta, uhapšeni? Kakva ti je to policija, ko ti radi u sudovima? Sve ih pobij!“

„Ne brini, abolirao sam te divne mlade momke, slavimo ih kao heroje. Nego, imam još nešto da te pitam…“

„Hajde, samo požuri, Jenkiji nas sigurno prisluškuju.“

„Ako sve ode u peršun, da li bih mogao da skoknem kod tebe?“

„Aha, sad si se setio senjor Madura! Gde su ti Rusi? Gde su ti Arapi?“

„Rusi će mi, bojim se, ozračiti juhu. Nismo više tako dobri kao pre. Arapi su i dalje u igri, ali za svaki slučaj sam hteo da pitam i tebe…“

„Znači, kurvaš se, istovremeno na više strana tražiš spas, pendeho! Ako ti nisam prva opcija, nisam ti ni ultima! Jedi govna!

„Šta ti je, brate Maduro? Nemoj to da shvataš lično, pun sam novca, sve ću sa sobom da donesem kod tebe.“

„Misliš da je sve u novcu, senjor Žvaleginjo! E pa, nije! Nešto je i u principima! Zato ćeš i proći kako ćeš proći! Adios!“

„Halo, halo? Maduro, si tu?“

Izgleda da se prekinula veza, zvaću ga ponovo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.