Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine Lopov, u medijima se pojavila vest da ste krali američke izbore. Ovo vas zaista stavlja na svetsku mapu neviđenih lopuža. Kako se osećate posle ovog značajnog priznanja?“
„Znate šta, s jedne strane, drago mi je što sam postao popularan i na taj način, s druge, nisam zadovoljan plenom. Da su svi koji su bili uključeni u taj lopovski projekat krali kao ja, pokrali bismo i više nego što je bilo potrebno. Ali, to su amateri u odnosu na mene. Moj lopovski staž na izborima je neuporediv sa bilo čijim na planeti i pun fantastičnih rezultata. Znate, jedno su izbori u diktaturama, u kojima zapravo nema izbora, a drugo su izbori u formalnoj demokratiji, u kojima se, poput Arsena Lupena, na najdovitljivije načine snalazim kako bih pokrao što veći broj glasova.“
„Koji su to načini, gospodine Lopov?“
„Nema šta nisam primenio u svojoj lopovskoj strategiji. Od terorisanja kapilarnih glasača, preko poklon-paketa, pa sve do bugarskog voza, glasanja bez lične karte i uvoza fantoma iz drugih država. Sve to zajedno daje mi prednost od najmanje dvadeset pet odsto u odnosu na ove ostale. Pošto sam, međutim, kleptoman, nikad mi nije dosta. Cilj mi je da na narednim izborima maznem osamdeset odsto, studenti blokaderi dvadeset, a ostali nula. Moj sistem ima uspeha i u nekim drugim zemljama, ali ni približno ovakvog.“
„Zbog čega krađa američkih izbora nije prošla onako kako biste voleli?“
„Znate šta, oni imaju te neke elektronske fore, glasanje preko interneta, ne razumem se uopšte u to, ali se razumem u činjenicu da moja lopovska banda raspolaže dovoljnim brojem botova i internet-hakera, da bismo sa takvim sistemom u Srbiji imali sto odsto na izborima, što je moj ultimativni cilj. Momci su dali sve od sebe i sad, zbog tuđih grešaka, čitamo u novinama da su otkriveni i sprečeni u drpisanju. Šta je tu je, ja sam svakako lonely at the top.“
„Glasovi nisu jedino što kradete. Vi drpate sve živo. Kako idu lopovluci ovih dana?“
„Iskoristio sam proteste da napravim dimnu zavesu od batinaša, ćacija i policije, koji mlate studentariju, a ja, iza kulisa, kradem kao nezdrav. Mora se, znate, ne samo zbog razonode i odlične prilike koja mi se pružila, već i zato što lopov, ma koliki maher bio, nikad ne zna koja pljačka mu je poslednja. Toliko kradem da će možda ponestati para za krađu. Kakav Oceans Eleven, ja sam Oceans One Man Show. Nema mi ravnog.“
„Ne plašite da će vas neko nekada goniti zbog krađe?“
„Nema šanse. Toliko sam pokrao, da mogu tim parama da potkupim svakog ko umisli da mi može stati na put. Amateri su nekada dizali sudije u vazduh, ubijali nezgodne svedoke, a ja nemilice upumpavam lovu svuda. Moje pokradene pare su kod advokata, ako ne kod advokata, onda kod tužioca, ako ne kod tužioca, onda kod svedoka saradnika, ako ne kod njega, onda kod sudije, a najlepše je kada su pare kod svih njih zajedno.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
