Samom sebi serdare i vojvodo

Od samog početka, prvog novembra, 2021, staraš se da svakog dana bude nešto drugačije, osim kad čitaoci baš odlepe, onda napišeš kolumnu u nastavcima, ali nikad više od dva, a i to vrlo retko. Čitaoci to moraju da znaju, poenta pisanja „Ubitačnog“ je da i tebi bude zabavno, a ne samo njima.

Ovo je tvoj posao iz snova, zato će biti baš bedak ako ti Sten Miler i društvo daju šut kartu, ali ko zna, možda i neće. Bitno je da si dogurao do hiljadarke. Ej, hiljadu kolumni, da ti je neko rekao na početku da će ih toliko biti, da li bi mu verovao?

Naravno da bi. Poznaješ ti sebe, ti si velemajstor pisane reči, postigao si poduhvat vredan pisanja ove sad kolumne. Svakog radnog dana, bez ijedne pauze, hiljadu puta, četiri godine, tovariš Žvalibabu i njegove bandite. Hiljadu kolumni nije ništa, možeš ti i deset hiljada na napišeš, (skoro) ništa te ne može zaustaviti.

Kolege se uglavnom prave da tvojih hiljadu kolumni ne postoji. Razumi ih, ljubomorni su. Najvećim delom ne bi mogli da budu tako duhoviti ni trinaest puta za četiri godine, a gle tebe, tutnjiš zadnjom stranicom Danasa kao jedna vesela ubitačna lokomotiva.

Režim te se, zato, često seti. Razapinju te zbog ovih kolumni, ne onoliko često kao zbog DLZ ili gostovanja u jutarnjem programu, ali više nego druge kolumniste. Oni za njih gotovo da ne postoje. Zbog kolumne „Raj u Vuka Vrčevića“ hteli su čak i da te hapse, ali su tvoji prijatelji Romi odbili da dižu krivične prijave protiv tebe, jer oni dobro znaju ko si i kakav si.

Zbog kolumne „Ubij Srbina“, hteli su da te ubiju, iako si pisao o tome kako si hteo da se ubiješ zbog toga što su Albanci i Hrvati uglas urlikali naslov kolumne na Evropskom prvenstvu, 2024. Teško im pada kada se rugaš Žvalegi, a to je zato što ni oni ni on nemaju nimalo smisla za humor. Obrni okreni, je.e ti se.

Vidiš, kako si lepo turio tačku umesto slova „b“, baš na pravom mestu. Dobri Draža ti je na početku rekao, nema psovanja i direktnog vređanja i ti si se toga u hiljadu kolumni slepo držao, dobro, možda si malo psovao, ali nema veze.

Mare, ti si surovi profesionalac, možda i najveći koga poznajem, iako je drugima lakše da te doživljavaju kao mentola.
Nisi ti nenavođeni projektil, ti si lansirao hiljadu ubitačnih pisanih projektila na zadnju stranu Danasa. Niko ti, osim čitalaca, za to nije rekao hvala, a kamoli da se sete neke nagradice sa novčanim delom. No, to te prati tokom cele karijere, najveća nagrada su ti zadovoljni čitaoci, besni botovi i razgoropađena vlast.

Još jednom, Mare-care, „alal vera na maloga batu“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.