Foto: Aleksandar Roknić„Iju, gospodine Nenormalni, otkud vi na našem kiosku?“
„Prema lukavom planu koji je smislio Čela, došao sam kradom u Novi Sad, da probam ovdašnji specijalitet 'indeks' sendvič, ali i da pokažem kako smem da dođem u Novi Sad, a ne budem izviždan.“
„Nedelja ujutru je mrtav termin, odličan izbor da vas niko ne vidi, ali, otkud ovoliki ljudi ovde?“
„Doveo ih Čela da se šetaju tamo-amo i prave se kako sam ja običan građanin poput njih.“
„Eno, jednoj ženi se zavrtelo u glavi od šetanja ukrug, pa su je bacili u žbun.“
„Biće najstrožije kažnjena.“
„Kako znate da neće naići neko koga nije doveo Čela i izviždati vas?“
„Lako. Imamo sedam prstenova obezbeđenja, snajperiste, pse, aligatore, zmije, nagazne mine i sve ostalo što je neophodno da bih došao ovde i pojeo sendvič. Imamo čak i lažne komšije, koji stoje gore, u jednoj zgradi, odmah pored snajperiste i snimaju me kako se ispred kioska vrtim kao usran golub.“
„Hm, dosta ste nervozni za nekoga ko ima do detalja organizovan dolazak ispred kioska.“
„Sama činjenica da stojim ispred kioska me uznemirava. Nisam to radio četrdeset pet godina. Poslednji put sam na kiosku kupovao PKB viršle sa senfom kod JAT-a, ali tada su naišle neke devojčice iz parka, zalepile mi žvake u kosu, skinule me golog i naterale u beg.“
„Šta biste da poručite?“
„Samo da je golemo i da ide u usta. To je moj fazon, veliki sam gurman.“
„Znači, jedan indeks sendvič, šunka, sir. Šta ćete od priloga?“
„Verana Matića, Dražu Petrovića, Olju Bećković…“
„Gospodine Nenormalni, malo sporije diktirajte!“
„…novosadske studente, novopazarske studente…“
„Hoćete li i beogradske studente?“
„Neću, neka odstoje još malo, pa ću ih pojesti kad se fino ubuđaju. Za proždiranje studenata pravi sam ekspert.“
„Malo opozicije?“
„Jeste, pa da dobijem salmonelu.“
„Da nećete možda kečap, majonez ili senf?“
„Hoću nešto ljuto. Na primer, Petričića.“
„Petričić ima ocenu ljutine 14 od 10. Jedete ga na sopstvenu odgovornost.“
„U pravu ste, preskočiću Petričića danas. Gle, šta je ovo, pas? Kako je sladak. Kuci, budi tu. Kuci, nemoj da režiš. Odakle vam ovi psi ispred kioska, to je nehigijenski.“
„Doveli su ih vaši ljudi pre pet minuta.“
„Ah, da, zaboravio sam. Kad sam gladan, a i kad sam sit, nisam sav svoj. Uf, što je hladno kod vas u Novom Sadu. Jeza mi pođe uz kičmu kad god se osvrnem oko sebe. Tako mi i treba kad nosim ovu jeftinu vindjaknu. Trebalo je da se kvalitetnije obučem.“
„Evo vašeg sendviča. Prijatno i hvala na poseti. Ocena na Guglu nam ubrzano pada sa 4,6 na 1,5.“
„Dobro ste prošli.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
