Foto: Aleksandar RoknićTrendovi na protestima i blokadama u poslednje vreme zaista su, najblaže rečeno, nesrećni. Pravo iz osamdesetih, kada je reč „Šiptar“ postala najgora uvreda za nekog u Srbiji, ona se teleportovala u 2025. Otkako je policija počela da taba i privodi građane, nazivanje pandura „Šiptarima“ preplavilo je društvene mreže i ulice.
Pitam se, pitam se, da li onaj ko etiketira policiju na ovakav način, zapravo radi za policiju, jer bednije teško da može. Nekoliko protestima naklonjenih Instagram stranica sam zbog upornog poređenja policajaca sa „Šiptarima“ prestao da pratim, zbog nepremostivog osećaja mučnine koji mi takvo lupetanje izaziva.
Nema gore reklame za protest od vređanja na nacionalnoj osnovi. Toliko je jadno, od toliko lepih reči, kao što su „smradovi“, „ubice“, „govna“, „pičke“, „jajare“ ili „jadnici“, opredeliti se za „Šiptare“. Toliko je jadno, da nema potrebe deliti sajber prostor sa onima koji to izgovaraju, a zatim i ulice. To je, pretpostavljam, i bio cilj onoga ko je demonstrantima podmetnuo „Šiptare“ kao odgovarajući opis za policiju.
Malo mekša, ali podjednako bedna varijanta ovog etiketiranja jeste „Idite na Kosovo“. Ovaj slogan preuzet je iz devedesetih, kada smo na taj način policiju podsećali da nemaju nikakvu kontrolu nad južnom pokrajinom, te bi bilo od njih hrabro kada bi tamo probali da rade ono što rade nama. Ta parola je i tada zvučala bedno, a postala je potpuno besmislena kada nas je policija poslušala, otišla na Kosovo i tamo izvršila bezbrojne zločine. Čemu „Idite na Kosovo“ služi danas, ne znaju ni oni koji to uzvikuju.
Dok je preuzimanje zastave „Nema predaje“ od Žvaleka moglo da se tumači kao dobar štos, naprasno „šiptarisanje“ nas smešta pravo u ljudski talog. Siguran sam da studenti nemaju nikakve veze sa ovim. Jasno je da na internetu i u zborovima ima dosta provokatora, čiji je zadatak da normalan svet rasteraju s ulica.
Od „Vučiću pederu“, što prolazi samo zahvaljujući širokim pogledima LGBT zajednice na upotrebu te reči, sfuljali smo se još niže, do „Aco Šiptare“. To sranje stiglo je iz iste kuhinje kao i nazivanje policajaca „Šiptarima“. Ovaj podmukli manevar poslužiće da se protest Žvalekovim zapadnim partnerima prikaže kao šovinistički, ali i da bi se što ređe skandiralo „Uhapsite Vučića“.
„Uhapsite Vučića“ je savršen slogan. U ove dve reči sažeta je suština našeg problema. One su upućene tužilaštvu i policiji, kao konstruktivan predlog, od strane građana koji mirno protestuju. Što se više ta mantra ponavlja, to smo bliži njenom ostvarenju. Ali, ne. Ponavlja se „Aco Šiptare“. Reč „Šiptar“ nema šta da traži na srpskim protestima. Ona je podmetnuta, da bi ljudi na ulicama izgledali kao izbezumljeni primitivni očajnici, a oni to nisu, ili makar nisu u većini.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
