Foto: Aleksandar Roknić„Izuzetno poštovani građani Srbije, ja stvarno ne znam šta hoće ti Amerikanci. Dao sam im reč, a vi znate da moja reč vredi više od hiljadu tuđih potpisa, da će situacija sa NIS-om biti zadovoljavajuća po njih. Nisu se javili. Zvanično. Jer, nezvanično, oni mi se javljaju neprekidno, evo i ovog trenutka ih čujem. Mole me da im oprostim, kažu nije do njih. Pa do koga je, ako nije do njih?
Dao sam im prvo pet dana, pa onda četiri, pa onda tri, pa onda dva, pa onda jedan, da nam hitno pošalju licencu za rad NIS-a. Prvo su čitali nekoliko dana moje pismo, puno ubedljivih argumenata, pa je onda bio tenksgiving, pa vikend. Šta oni misle, da sa mnom mogu tako da se zezaju? Jel hoće da ukinem građanima platni promet, da im uzmem kartice, da ih otkačim za kredite, jel to hoće?
Ako to hoće, tako će i biti, al nemoj posle da ja ispadnem kriv. Lepo sam rekao Jorgovanki da digne paniku, da na vreme ubaci u igru mogućnost potpunog uništenja naše privrede, kako bismo, kad ne stigne licenca, a krene frka s naftom, rekli dobro je, ipak su vam ostale platne kartice. Ono što je najgore kod ove opasnosti je što mogu da se vraća u medije kako mi se prohte, jer većeg šahovskog stratega od mene nema.
Nije samo platni promet ono što možemo da izgubimo, ako Amerikanci ne daju licencu. Ako do ujutru ne stigne licenca, deca će se rađati sa jednim okom, svi će patiti od impotencije, a ne samo ja, sunce će se ugasiti nad Srbijom, proradiće vulkan ispod Avale, doći će crno čudovište i jesti vam kućne ljubimce, tekuća voda će imati još više teških metala, a vazduh PM2 čestica, sve zbog Amerikanaca.
Postoji ipak mogućnost da crno čudovište ipak ne dođe. Postoji mala šansa da vam se deca ipak rađaju s oba oka, a ta šansa sam ja. Pregovaram i s Rusima i Amerikancima, imamo konferens kol i dok ovo pišem, vodiću Orbana na kebab ako treba, a ne samo na vojvođanski burek. Sve ću uraditi u mojoj moći, samo da vulkan ne proradi.
Upamtite, dok vi mirno spavate, ja se borim da naš problem ostanu samo nafta i njeni derivati, možda i gas, a toliko toga može strašnog da vam se desi zbog ovih nepravednih i ničim izazvanih sankcija. Ostala su nam samo dva dana, možda čak i jedan, možda i minus jedan, to se sa mnom nikada ne zna, to vam je visoka politika. Da je neko drugi na mom mestu, sve bi propalo. Ovako, propašće dosta toga, ali ipak ne sve.
Ne brinite, mi smo tu da brinemo. Vaše je da paničite. Sipajte gorivo na pumpama naših kriminalaca pun rezervoar, plus kante od dvadeset litara, skidajte devize sa računa i trpajte ih u jastuke, tucite se sa drugima koji rade isto što i vi, sve je to poželjno ponašanje, da biste se smirili kada vam kažemo da vam neće nebo pasti na glavu (možda ipak hoće), nego samo neće biti nafte. A možda ni gasa.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
