Svečano otvorena Ložionica!

Naravno da niko nikada, osim blokadera, neće biti uhapšen. Gospodar Žvalibaba vas loži sa izvanrednim uspehom, pogledajte samo šta radi Miši Bačulovu. To nije onaj fazon „Loži babu da ti štirka najke“, to radi Čale Brnaba. Ona nema pojma o loženju, jer ne može da razazna istinu od ložane. Ona se samo loži na Žvalibabu, ali ne u onom smislu, već u nekom samo njoj poznatom.

Za Čaleta, Čelu, Gangulu i ostale amatere u loženju, ali i sve zainteresovane građane, tu je Ložionica. Ova institucija, zvanično promovisana kao „kreativno-inovativni, multifunkcionalni i digitalni centar“ zapravo nije ništa, što znači da Ložionica loži već sama po sebi. Ona ne služi ničemu i nema nikakvu svrhu, pa se vi sad ložite.

Kad uđete u Ložionicu (gledao sam jako lep snimak juče na Jutjubu), shvatićete da vas ona loži ne samo u vezi sa svojom namenom, već i da je uopšte funkcionalna zgrada. Muzej iluzija je smejurija u odnosu na Ložionicu. Ona je jedno veliko ništa koje se pretvara da je nešto. Unutra će vas čekati plastične ljudske figure bez jasne namene, slepi hodnici, vrata koja ne vode nikud i stolice nasred ničega.

Ima tu nečega što liči na kafić, ali nije kafić, već samo stočići bez smisla, a tu su i viseći ukrasi, koji služe da uplaše najmlađe „ložače“. Ima ispred i parking, na kom, verovali ili ne, ima mesta, zato što još niko nije provalio da postoji. Čim Beograđani provale parking, počeće da kidišu na njega, što će reći i parking će uskoro prestati da bude parking na kom ima mesta, već će vas samo ložiti u tom smislu.

Ima i lift, da, da, on vodi iz ničega ka ničemu, jer u Ložionici je gore dole, dole gore, a sve zajedno bulja. Nikada Beograd nije imao čudesniju zgradu, kao što Srbija nije imala većeg ložača od gospodara Žvalibabe. Loženje, samo da znate, ide dvosmerno. Možda ne ume svako da loži druge, ali svako ume da se loži da je neko i nešto. Tako se Žvalibaba loži da je svašta, a zapravo je ništa, a još manje od njega je Čale, a ta se loži za sve pare.

Sad to možete i vi. Izvolite u Ložionicu pa se tamo ložite da ste zajebana faca, veliki ložač koji se loži na sebe, dok mu iznad glave curka saobraćajni kolaps na Gazeli. Joj kako mi je drago zbog ovog noviteta, jedva čekam da se vratim u Beograd, da se i ja zaletim u Ložionicu i na trenutak se osetim kao gospodar Žvalibaba. Vi idite sutra ujutru, javite mi kako ste se proveli.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.