Uspešno strašilo

„Danas, kao i juče, a bogami i sutra, bavim se zastrašivanjem građana velikim ratom koji će u Evropi izbiti u narednih godinu i po dana.“

„Da li ste to sami smislili ili vam je neko dao instrukcije?“

„Prošli su dani kada sam samostalno smišljao čime ću plašiti narod. Svetli primer iz tog perioda je čuvena izjava o tome kako će groblja biti tesna da prime sve mrtve od kovida.“

„Ispostavilo se da ste bili u pravu kada ste to rekli. Groblja su zaista bila tesna.“

„Tada nisam imao pojma šta će se desiti, ali mudrim državničkim improvizacijama stigli smo do toga da zastrašivanje nije bilo prazna priča, već realnost. To što je neko strašilo, ne mora da znači da nije u pravu. Evo, na primer, to sa ratom u Evropi…“

„Da, ko vas je nagovorio da pričate o tome?“

„Predsednik Putin nije mogao da me nagovara. Dovoljno je samo da mi pošalje ceduljče sa tekstom i ja ću drage volje da ispunim svoj zadatak. Neki put mi tekst čak ni ne treba, nego pokušam da predvidim šta gospodin Putin želi da kažem i u većini slučajeva sam u pravu. Ja sam jedno vrlo uspešno strašilo.“

„Znači, biće rata u Evropi?“

„Uuu, biće opasan rat, biće krvi do kolena. Svi se spremaju, Evropa je na ivici propasti, samo idite dok nam još nisu uveli vize i pogledajte bilo koju članicu EU. To je pakao na zemlji, oni se ponašaju kao da će rat početi sutra, a neće baš sutra, nego za godinu, godinu i po. Biće to jeziv rat, dobro je što je Srbija zauzela neutralan kurs kao verni ruski saveznik, inače bismo stradali strašno. Ovako, stradaćemo užasno, ali ni izbliza kao Evropljani koji srljaju u propast.“

„Neko će reći da ste se u potpunosti stavili u službu ruske ratne propagande.“

„Taj neko će biti u pravu, jer šta je strašilo, ako ne stručnjak za propagandu. Moje kolege u poljima zastrašuju ptice, koje, kad ih ugledaju, pomisle da je reč o čoveku. Isto tako i ja. Zastrašujem svojim pričama, pa će neko i od mene pomisliti da sam čovek, a ja sam u stvari samo strašilo.“

„Zaista zastrašujuće. Kako živite sa sobom, zar vas nije strah?“

„Naravno da jeste. Strah je moja glavna osobina. Stalno frka, uvek prpa. Da bi jedno strašilo bilo uspešno, ono pre svega mora da bude ekspert za strah. Mora da se plaši i sopstvene senke, a ja sam upravo takvo strašilo. Nema mi ravnog kad je reč o strahu koji me obliva.“

„Osim rata u Evropi, šta je vaša omiljena domaća tema za zastrašivanje?“

„Sekundarne sankcije su mi omiljena tema za domaću upotrebu. Nema većeg straha za babe i dede od toga da dođe do prekida u prilivu penzija, ovog puta zbog propasti ‘Poštanske štedionice’. Što je najlepše, to može i da se ostvari. Nema srećnijeg strašila od onog čija zastrašivanja se na kraju ispune.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.