Uspomene iz Brisela

Uf, dobro je. Nema sankcija još uvek. Dan sam proveo lomeći kvake, ne sećam se više zbog čega sve, bilo je baš super. Onda mi je mama spremila kuvane lignje, koje sam u slast pojeo. Iz straha od trovanja, jedem samo mamina jela, zaista ne znam šta ću jesti kada posumnjam da me i ona truje. Ješću ljubav prema Srbiji. Sjajna misao, zapisao sam je i sigurno ću je iskoristiti na mom Instagramu.

Lepo sam odremao posle ručka, a kad sam se probudio, prvo sam pogledao da li su nam Amerikanci uveli sekundarne sankcije. Uf, dobro je, nisu. Onda sam seo u falkona i naredio pilotu da vozi za Brisel, gde su me čekali moji najbolji prijatelji, Ursula i Košta.

Još u avionu, napisao sam tekst o večeri na koju idem, koji će posle večere ići na Instagram. Mrzeće me to da radim kasnije, moram da se pripremim za istorijski govor koji ću držati u četvrtak ujutru. Odmah po sletanju sam otišao na večeru, na kojoj nisam jeo. Jesmo Ursula, Košta i ja najbolji drugari, ali trovanje je trovanje.

S vrata su rekli ‘Kako si veliki, lep i jak’, na šta sam nonšalantno odmahnuo rukom, skroman kakvim su me mama i tata napravili. Svečano sam objavio: ‘Imam velike ideje za vas, pre svega da svi zajedno uđemo u EU, što pre. Kako se niko toga nije setio, a rešenje nam je bilo ispred nosa. Kako može Crna Gora da ulazi u EU, sa našim pipcima duboko usađenim.

Mora i ostatak, a ne samo pipci, a zajedno sa ostatkom i ostali pipci u drugim kandidatkinjama, plus ruski pipci, takođe sveprisutni, podrazumevaju se u ovom paketu, koji velikodušno nudim Evropi.’ Bili su oduševljeni, Ursula je rekla ‘Dođi juče’, što je stari evropski izraz pohvale i odobravanja.

Onda sam ih obradovao informacijom da ću, kada više ne budem predsednik, biti premijer. Naša saradnja će se nastaviti večno, Srbija nikada neće izroditi ovakvog sina njenih naroda i narodnosti. Ursula i Košta su se u tim trenucima dobro preznojili, bilo je to sigurno zbog dobro zabiberenog potaža.

Kad smo išli na slikanje, rekao sam im ‘Zvali su me Rusi upravo, žele svoje zamrznute pare nazad ili će aktivirati nuklearne projektile. Može lova preko mene, pouzdan sam’. Siguran sam da uključeni mikrofon na meni to nije čuo. Onda je Košta krenuo da zauzme uobičajenu pozu, sa mnom u centru pažnje, ali Ursula ga je povukla ka sebi. Verovatno su hteli svima da stave do znanja kako su mali i nikakvi u odnosu na mene, to jest Srbiju.

Fotograf je viknuo ‘Ptičica’, ja sam uskliknuo ‘Država nije igračka’ i blic je opalio. Onda sam seo u falkona i odleteo.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.