Alo, ljudi! Živimo u diktaturi

Videsmo ovu bruku u Zaječaru i Kosjeriću. Ako su to izbori, onda je jasno šta bi nas čekalo kad bi režim zaista rešio da ih raspiše. U ovakvim okolnostima i odnosu snaga, protiv aktuelne vlasti je NEMOGUĆNO pobediti. Zato se manimo iluzija. Ovo, razume se, nipošto ne znači da sam protivnik izbora u načelu.

Čitavog se života zalažem i borim za demokratiju, a ona u prvom redu podrazumeva slobodne i fer izbore. A ovo nisu ni slobodni, nisu ni fer, nisu ni izbori. Ovo je smokvin list za represivnu autoritarnost. Izbori bez izbora.

I prethodna glasanja poslednjih godina rečito su svedočila o tome kako vladajuća partija u Srbiji shvata izbore. I čemu joj služe. Pokazala nam je belodano na kakve je sve zloupotrebe spremna samo da bi se održala na vlasti. U uslovima, kakvi sad postoje, ona je praktično NESMENJIVA. Potrebno je pre svega promeniti ukupnu društvenu i političku paradigmu ne bi li izbori ponovo postali mehanizam za odgovor na pitanje ko će vršiti vlast.
Ergo, zaključujem.

Zahtev da se održe prevremeni parlamentarni izbori i nada da bi se njima razrešila politička kriza u Srbiji porazom naprednjaka zvuče, u najmanju ruku, naivno. I veoma nerealno. Studentima se ovakav potez može pravdati mladošću i neiskustvom. Starijima ne može. I ne sme.

Pritom, ni režim, ni vladajuća stranka, ni prvi čovek države, kako sad stvari stoje, ne pristaju na raspisivanje izbora. Time ova tema gubi svaku svaku aktuelnost. I svaki značaj.

„Glavu dajem, poslaničku legitimaciju ne dajem“. Ovo je savremena parafraza poznatog pokliča Hajduk Veljka Petrovića, čuvenog junaka Prvog srpskog ustanka, rodom baš iz zaječarskog kraja. Drugim rečima, naša opozicija nije samo deo problema već je, usuđujem se reći, deo sistema. Umesto predvodničke uloge u blokadama i na barikadama, umesto vođstva i komande, ona bi da se bavi trivijalnostima, da se raspravlja u tzv. parlamentu i nadgornjava u jalovom prepucavanju sa predstavnicima režima.

Pitanja poput članstva u „REM-u“ ili biračkog spiska odavno su bespredmetna. Unapred se zna – biće onako kako vlast hoće, to jest kako prvi vlastodržac ove zemlje odluči. I ranije je bilo nezavisnih članova „REM-a“. I kako se to završilo? Završilo se njihovim ostavkama. Da li se otad išta promenilo? Nije. Inicijalni postupak izbora Saveta „REM-a“ bio je skandalozan. Drugi – još skandalozniji.

Uređen birački spisak? Ha, ha, ha, ha! Slatko se nasmejah. Pod ovim režimom? Nikad. Jamais. Never. Niemals.

Alo, ljudi! Živimo u diktaturi, ako niste obavešteni. U otvorenoj represiji sa elementima tiranije. U ogoljenoj autokratiji. Što kaže svemoćni predsednik države, to će biti. Svi ostali su dužni da ga slušaju. Bespogovorno. I postupaju po njegovim zapovestima, željama, očekivanjima. Policajci, udbaši, tužioci, sudije, predsednik vlade, ministri, administrativci, opštinari, komunalci, radnici gradske čistoće. Svi i svako.

Inače će leteti napolje. Ostati bez zaposlenja i prinadležnosti. Bez povlastica i privilegija. Glumiti parlamentarizam, igrati se demokratije, diviti se sopstvenom oratorstvu i smišljati neumesne replike – to nije borba protiv podivljale vlasti. To je saučesništvo, kad moram da kažem. Ako nije saučesništvo, onda je narcisoidnost sigurno.

No, i među opozicionim prvacima ima poneko hrabar i iskren. Takvima – kapa dole. Većina se, dočim, čvrsto drži oportunizma. Na umu im je njihov politički opstanak više nego preobražaj Srbije. Mnogo više. Po principu „Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“.

Istini za volju, jeste ih režim besomučno napadao. Po nekima je opaljivao iz sveg oružja, druge je uglavnom zaobilazio. Neki su trpeli ozbiljne pretnje i primali bolne udarce, drugi nisu bili pod najžešćim pritiskom. Manjak vizije, odlučnosti i autoriteta im je zajednički.

Dobro, Protiću, pošto si nam sve tako lepo i potanko objasnio, koji je tvoj predlog? Koje je tvoje rešenje? Da se ti pitaš, šta bi uradio? U zagradi, srećom ne pitaš se. Ipak, hajde, majčin sine, izjasni se.

Ulica, ulica, ulica. Pritisak, pritisak, pritisak. Fokus na glavnog vinovnika. Pravo na njega, to jest na njegovu odgovornost. Nema drugog recepta. Propuštene su dve kolosalne prilike, 15. marta i 28. juna. U nastavku će biti mnogo teže da se momentum nekako očuva do septembra.

A onda nov skup u Beogradu i bez razilaženja dogod on ne podnese ostavku. I ne skloni se s vlasti i nama s očiju. Ponavljam kao papagaj.

A policija?

To nisu policajci, to su psihopate. Prebijaju studentariju, zaleću se kolima u narod, kriju identitet, brane vlast, čuvaju „ćacilend“. Vulgarni, prosti, nasilni. Sadisti. Krvopije u uniformama. Ovakve li školuje „srednja pandurska“ u Sremskoj Kamenici? Ako su ovo njeni diplomci, odmah je treba zatvoriti.

Moja poruka policajcima: Lako je iživljavati se nad golorukom omladinom. Usprotivite se svojim pretpostavljenim, ako smete. Čik da vas vidim. Imate li vi kičmeni stub i trun dostojanstva ili ste beskičmenjaci, mekušci sa službenom palicom, štitom i šlemom na glavi?

Ne čujem odgovor. Sasvim očekivano, ćutite kao zaliveni. Ni da zucnete se ne usuđujete. Vitezovi bez straha i mane dok vam je srce sišlo u pete. Postupate po naređenju kao da mozga nemate? Vredi li? Isplati li se? Mirno spavate, zar ne? Blago vama.

Čik raščistite „ćacilend“ kad ste tako silni. Nije vam zapoveđeno s najvišeg mesta? Naravno da nije. Zapoveđeno vam je da ga čuvate i branite. S najvišeg mesta. Zato to i radite. Alal vera. Čestitam.

Srbiji treba prava policija. Ona koja brine o građanima, ona koja je na strani građana, taktična, strpljiva, razložna. Ona što je nemilosrdna prema kriminalu i trpeljiva prema običnom svetu. Uviđavna i nepotkupljiva.

Kakva su nam tužilaštva, sudovi, javne institucije? Pretvoreni u puka oruđa u rukama jednog čoveka. Jednog režima. Jednog interesa. A taj interes nije ni opšti, ni narodni. Taj je interes kapric pojedinca. Onog što dahija iz Novog dvora na Andrićevom vencu u srcu Beograda. Sramota.

Gospode, koliko smo svetlosnih godina udaljeni od civilizovane zemlje! Sa izborima koji to nisu i policijom koja to nije.

Pazite šta radite! Dobro pazite! Samo još fali da neko nevin strada. Daleko bilo.

Pomozimo se sami i Bog će nam pomoći.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.