Jedini lek za ozdravljenje Srbije – ljuta trava na ljutu ranu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Eto, sad vam je novinar Protić u tekstu priznao da je protiv Vučića, a novinar treba da bude objektivan.

2. Ovo što nudi St. Protić je nasilan ulazak u institucije. Ok, a da li će u takvom razvoju događaja studenti stati uz opoziciju i građane?

3. Kakva ljuta rana, dovoljno je što protestima zagorčavate život običnih ljudi.

4. srbija je jaka stabilna i slozna drzava vodjena pravim i velikim liderom Aleksandrom Vucicem

5. srbija je jedna velika i slozna porodica sa velikim covekom na celu te porodice Aleksandrom Vucicem

6. kad je Srbija propala država. To ste trebali učiniti 6. oktobra.

7. Браво г. Протићу!

8. Hocemo li mi sto setamo biti opet ambasadori ili ministri? Bili ste, pokazali ste se.

9. Nije sporno da ova vlast mora da ode. Pitanje je ko će da preuzme vlast. Ovakva opozicija?

10. Vucic je jedini lek za Srbiju.

11. Bravo za svaku rec.

12. Sve tačno, pravo u centar!

13. Jedini lek je budale ignorisati, a ne davati im prostor da lupetaju „mudrosti“.

14. na pravoj ste strani,, da nenasilnim putem ocistiti ribi glavu, a tek cemo svi zasukati rukave i raditi i popravljati. Citava Srbija je zatrovana, ima tu posla. Nija bas jasno da susedne zemlje hoce da prihvate ribu, a njihova prileznost istoj je toliko sporedna.
    Ukoliko, kako kazete, ovaj rezim odobri studenske zahteve, onda mu nista drugo ne preostaje do ostavke. Tada moramo biti spremni za posao koji veoma zahtevan, ali ga treba uraditi.
    Naravno da ima jos mnogo ugodno uljuskanih princeva i princeza, ali kad osete da su zalutali, biti ce bez icije muke prinudjeni povratku. Ovo se brzo pise, ali je isto tako vazno, da se zna sta cemo raditi. Ova vlast je dane i dane procerdala pricajuci, to je istina. Novi nacin bi trebalo uspostaviti tako da se odrede najvaznije promene, te sa te strane poslusati plan popravka. Naravno, dobri ljudi su svesni da to ne ide brzo, ali su spremi zasukati rukave. Onikoji nista ne znaju osim brundanja na ovo, na ono, tome odgovarajuci zauzece mesto u novom drustvu, koje im nece dozvoliti milione.

15. Ova tri meseca vidi se da većina naroda ne podržava Vučića niti SNS. I to je dokaz da se mnogo krade na izborima. Dakle, samo krađom na izborima Vučić može pobediti. Narodu ostaje jedino da iskaže masovno građansku neposlušnost i da još masovnije podrži studente. Sve ostalo vodi ka neviđenoj diktaturi i krahu svega što liči na civilizaciju.

16. Портрет психопате
    Суочивши се с појмом „психопата”, већина људи прво помисли на ненормалне, зле и опасне особе. То није баш тако, јер многе психопате срећемо свакога дана, а њихове обичне физиономије и љубазно понашање не указују нам на било шта неприродно.
    И заиста, идентификација психопата није лака. Површни шарм, патолошка лажљивост, одлучност, лакоћа конверзације и брзина доношења одлука прикривају њихово одсуство емоција, кривице и кајања. Док се не упознамо са прошлошћу психопата и док не претерају, обично смо њима фасцинирани.
    Психопате нису безусловно насилне иако воде немиран живот. По правилу су изразито промискуитетни, обично су укључени у сумњиве послове, брзо стварају и губе пријатељства (зависно од интереса), увек користе оно што је на располагању а никад и ни у чему не доприносе. Иако праве брзу каријеру, она није дуговечна.
    Полицајци знају да психопате немају развијену свест о казни за своје преступе и зато с лакоћом улазе у ризике. Њихове психолошке одлике не морају, саме по себи, бити увек ненормалне, али комбиноване с перверзним жељама и агресивним темпераментом уз одсуство моралних ограничења, која се називају савешћу, представљају детонатор за опасну експлозивну смешу негативних и позитивних особина. Зато се психопате не устежу од подвала, силовања, педофилије, садизма и убистава, иако се мора рећи да тој склоности не подлежу сви. Њихов мозак, нарочито паралимбички систем који обрађује емоције, разликује се по структури и функцији од нормалног мозга, што се лепо види скенирањем функционално магнетском резонанцом.
    Амерички психијатар Роберт Харе бодовао је 20 најважнијих симптома психопатије сачинивши „контролну листу” (Robert Hare: Psychopaty Checklist). Прототип психопате у збиру има 40 поена док би неко без трунке психопатских одлика имао збир раван нули. Иначе, 30 поена или више квалификује психопату.
    Криминалци без психопатских квалификација имају око 22 поена и зато свега 30 одсто затвореника испуњава критеријуме за психопатију. Оно што се ређе помиње јесу жене-психопате које чине једну десетину психопатске популације.
    Спектар психопатологије је широк. На једном крају су такозвани гранични случајеви који добар део живота проведу као мало настрани шефови, чланови управних одбора или, упустивши се у политику, некада доспевају и до горњих партијских нивоа. На другом крају су они који леже по затворима (њихово оличење је Ханибал Лектор у филму „Кад јагањци утихну”) и у гробовима, где завршавају после зачуђујућих подухвата који нормалним људима никада не би пали на памет. И заиста, свако друштво има психопате, који под изузетним околностима као што су нереди, ратови и природне катастрофе због својих необичних, али у тим тренуцима спасоносних одлука постају поштоване личности. Сетимо се сопствених хероја улице, касније прераслих у националне хероје. Али не дирајмо у свеже ране. Боље је погледати неке светски слављене хероје новијег времена. Узмимо Оскара Шиндлера, протагонисту Спилберговог филма „Шиндлерова листа”; Шиндлер је био лажљивац и преварант, неуспели бизнисмен у легитимним пословима, али је у моралном хаосу ратног времена био успешан. Он је са осећањем сопствене грандиозности започео лични рат против Трећег рајха и успео је у ономе на шта се намерио. Спасао је много Јевреја.
    Зар Џулијан Асанж, аустралијски психопата, није освојио срца свих новинара, јер се сам устремио на САД, открио и објавио шта је писало у телеграмима њихових дипломата. Али Асанж је подлац: подваљивао је женама са којима је одлазио у кревет, претходно одсецајући врх својих презерватива.
    Криминални подухвати, нарочито у економији, провоцирају дискусију од које се очекује расветљавање дилеме: да ли се ради само о поремећају личности или је психопатија један од видова адаптивног понашања, неопходног у борба за опстанак, поготово кад се зна да је психопатија у свим популацијама заступљена са један одсто.
    Уосталом, сви носимо од 10 до 25 одсто психопатских особина, али смо васпитани да их гушимо. Због тога је важно рано открити и лечити децу с клицом психопатије. Лечење формираних психопата није успешно, а једини добар лек против већине тих људи је затвор.
    Универзитетски професор

17. Protic , osoba sa integritetom!!! Sve sto je rekao, apsolutno je tako, pa ko razume!!! O Vučicu i njegovoj bratiji, sve najgore, oponaša Seselja, najomrazenijeg ratnog zločinca- ista kuhinja!!! Ovi zaludjeni Vucicem su ispranog mozga preko pinka i Heppyja, žalosno!!!!