Zadatak za 2026. godinu: tri koraka od sedam milja

Nazalost, sa razjedinjenom opzicijom i „politickim iskustvom“ studenata, sanse su nula !

Mi smo u katastrofi ako nam mladost odustane i ode.
Trebalo bi da svaki pojedinac , ali bukvalno, svaki da se aktivno ukljuci
Ne bi li pomogli nasoj mladosti da uspe u svojim zahtevima.
Drugog puta nema osim ambis.
Opozicija zajedno sa studentima i narodom.
Potpuno je iluzorno da opozicija ide svako za sebe, u tom slucaju sve propada imoni i studenti.

On vlast neda ni po koju cenu. Spreman je na sve bukvalno. Reče li onaj njegov jutros da bi trebali da ih prihvatimo doživotno jer su već jednom izabrani.

I 2026. ne objavljujete komentare na pisanije starog defetiste koji doprinose da pobedi režim. Ne procesuiraj, već hrabro, naravno da jma ljudi i to dovoljno za dan posle.

Otpisah već šesti komentar na ovaj tekst. Nadam se da će ga objaviti. Nadam se, a strepim. Hoće li se moderator umilostiviti. Ili možda neće. Strepnja me celu obuzima. Strepnja jača od razuma. Polako, a zatim sve jače, obuzima me sumnja da se moderator “ubio“ za novogodišnju noć i rešio da spoji praznike od katoličkog božića pa do Sv. Save, a možda i do Sretenja, kada ni Đurđevdan nije daleko, a onda će već i letnji odmori da počnu. Pitam te, čitaoče, šta raditi? Ćutati? Buniti se? Podići svoj glas, jauknuti da nas nebo čuje? Nebo plavo. Sunčano i bistro. Nebo na kome sija sunce slobodne reči. Reči i misli. Misli koja je kritična, ali dobronamerna. Nebo boje dnvevnog lista Danas. (P.S. Nije lako biti St. Protić. Odoh do fička da popijem jedan Xpreso, da se povratim od lika u koji sam ušla).