Avatar osuđen na propast

Žacnuo me je Miša Šajatović, glavni i odgovorni urednik najuglednijeg regionalnog ekonomskog nedeljnika Lider, šerujući tekst s naslovom „Zohran Mamdani novi gradonačelnik Njujorka“, a referirajući se na nedavnu pobedu („mog“) argentinskog predsednika Havijera Mileija na tamošnjim parlamentarnim izborima. Poruka „male kontre“ je nedvosmislena: Milei libertarijanac – Mamdani socijalista, Milei pobedio u 70 godina virusom socijalizma (peronizma) otrovanoj zemlji, Mamdani pobedio u srcu svetskog kapitalizma (uključujući i Volstrit)).

Tako izgledaju protivrečnosti savremenog sveta – red Mizesa, Hajeka i Fridmana red Marksa, Engelsa i Lenjina. Mamdani je pobedio milozvučno obećavajući ono protiv čega se Milei žestoko bori (i pobeđuje). Na kraju, sve se svodi na dilemu više ili manje države.

Mamdani je osvojio srca nešto malo više od milion Njujorčana ubeđujući ih da je jedino rešenje za najveći američki grad da ima još veću vladu. Oni su mu poverovali, uprkos svim svežim nepobitnim dokazima koji govore suprotno, uključujući i totalni fijasko Bajdenomike. Mamdanijeve pristalice očekuju puno od ovog nepokolebljivog socijaliste iz redova Demokrata (i pridruženog člana partije Demokratskih socijalista Amerike, DSA) u upravljanju gradom u naredne četiri godine.

A on nije ostavio ni trunku dileme kako će vladati, pa je u pobedničkom govoru citirao Judžina Debsa, osnivača DSA: „Mandat za grad koji možemo sebi da priuštimo. I mandat za vladu koja upravo to isporučuje. Dokazaćemo da ne postoji problem koji je prevelik a da vlada ne može da reši, niti briga koja je premala da joj ne bi bilo stalo. Od 1. januara, uvešćemo gradsku vladu koja pomaže svima“. Mamdanijeva poruka je bila nedvosmislena: „Ja sam iz vlade i tu sam da pomognem“. Više nego dovoljno da uznemiri libertarijance.

Poput klasičnog levičarskog populiste Mamdani je u kampanji obećao mnogo „besplatnih stvari“: besplatni javni prevoz (i druge komunalne usluge) za sve, trgovine u gradskom vlasništvu u kojima će se prodavati roba ispod tržišne cene i bez profita, zamrzavanje cena iznajmljenih stanova i veće poreze za bogate.

Njegova rešenja su, sa stanovišta zdrave ekonomske logike, katastrofalna i sigurno neće poboljšati uslove života za većinu građana. Primera radi, zamrzavanje cena najma stanova dovešće (kao i na svakom drugom tržištu) do smanjenja ponude nekretnina za iznajmljivanje i povećanja ilegalnog najma.

Dakle, neće doneti nikakve benefite onima koji traže stan. Nadalje, trgovine koje prodaju robu bez profita finansiraće se iz gradskog budžeta što će platiti svi stanovnici Njujorka. Isti slučaj biće i sa besplatnim gradskim prevozom – biće još skuplji a plaćaće ga svi. Povećanje poreza za najbogatije (što su Demokrate u Njujorku radile više puta) samo će ubrzati bežaniju bogatijeg stanovništva u druge delove Amerike (egzodus najbogatijih iz Njujorka na Floridu traje već tri godine) i smanjiti priliv novca u gradski budžet.

Neki problemi – kvalitet života, bezbednost, loše usluge administracije – godinama muče stanovnike jednog od najvećih gradova sveta. I do sada je bezbroj puta argumentovano dokazano šta je uzrok. Svi ti veliki problemi posledica su preterane državne regulacije, nagomilane birokratije i visoke javne potrošnje. Dakle, za loš kvalitet života Njujorčana kriva je velika država koju Mamdani želi da učini još većom.

Za sve te „blagodeti“ koje obećava, Mamdani će morati da poveća poreze, ne samo za najbogatije što će dodatno poskupeti život svakog stanovnika Njujorka. Niski porezu u praksi podrazumevaju postojanje samo minimalne države, neophodne za zaštitu ugovora i individualnih svojinskih prava. A Mamdani obećava veliku gradsku državu koja „pomaže svima“. Za to će mu trebati više para i više zaposlenih.

A, primera radi, vlada države Njujork (ima 62 okruga, uključujući i grad Njujork) već je za trećinu veća od vlade Floride, iako Florida ima više stanovnika. Niski porezi jedan su od ključnih razloga za unutarameričke migracije iz država sa visokim porezima u države sa niskim porezima.

Zbog visokih poreza Njujork godišnje gubi četiri domaćinstva za svaka dva koja dobije. Podaci su još izrazitiji za domaćinstva sa prihodima iznad 200.000 dolara – Njujork gubi tri domaćinstva za svako koje dobije, a Florida dobija više od dva domaćinstva za svako izgubljeno. Florida je 2023. godine stekla novih 20.263 poreska obveznika sa prihodima većim od 200.000 dolara a Njujork je izgubio 19.912 velikih poreskih obveznika.

Inače, Njujork ima najveće ukupno poresko opterećenje u SAD – 13,9 odsto, što je gotovo dvostruko više od ukupnog opterećenja porezima na Floridi – 7,2 procenta. Ukupno posmatrano Florida je na četvrtom mestu država s najboljom poreskom klimom u SAD, a Njujork je na drugom mestu s najgorom poreskom klimom.

Odlazak bogatih vlasnika biznisa i radnika s dobro plaćenim poslovima iz Njujorka Poput klasičnog levičarskog populiste Mamdani je u kampanji obećao mnogo „besplatnih stvari“: besplatni javni prevoz (i druge komunalne usluge) za sve, trgovine u gradskom vlasništvu u kojima će se prodavati roba ispod tržišne cene i bez profita, zamrzavanje cena iznajmljenih stanova i veće poreze za bogate.

Njegova rešenja su, sa stanovišta zdrave ekonomske logike, katastrofalna i sigurno neće poboljšati uslove života za većinu građana pogoršava poslovanje restorana, maloprodajnih prehrambenih radnji, prodavnica luksuzne robe i drugih preduzeća. Seobe i zatvaranje biznisa rezultiralo je drastičnim minusima u gradskom budžetu koji se pokrivaju povećanjem poreza, subvencijama iz federalne kase i kreditima.

Uz sve to, uprava Njujorka je glomazna i preskupa, jer je navikla da živi „na visokoj nozi“ i troši previše u odnosu na prihode. Ta disproporcija prihoda i rashoda postala je noćna mora od koje su se plašili njujorški političari još od 1970-ih godina prošlog veka, kada je grad zamalo bankrotirao. A otkako je nastao egzodus bogatih građana i zakupaca poslovnog prostora, strah je postao neuporedivo veći.

Gradonačelnici Njujorka iz Demokratske stranke, šireći ovlašćenja gradske uprave, „zadužili“ su grad nepotrebnim zapošljavanjem na desetine hiljada radnika u organima uprave i u dogovoru sa sindikatima širokogrudo delili zdravstvene, socijalne i penzione beneficije zaposlenima. Kad god su se gradske agencije i službe požalile da nemaju dovoljno osoblja, demokrate su zapošljavale nove radnike bez pokušaja da redizajniraju radno intenzivne procese i autsorsuju poslove.

Da Njujork ne bi bankrotirao (pošto Tramp najavljuje ukidanje federalnih subvencija) Mamdanija čeka racionalizacija koja podrazumeva neizbežna otpuštanja u upravi u kojoj trenutno radi 332.511 zaposlenih (plus najmanje još toliko zaposlenih u javnim službama). Teško je poverovati da će se novi gradonačelnik, sklon populističkom udvaranju, odlučiti za takve nepopularne mere. Za levičare poput Mamdanija, prekoračenje vladinih ovlašćenja je problem samo u meri u kojoj je to prekoračenje u suprotnom smeru od njegovog levog skretanja.

Nije teško predvideti sudbinu Mamdanijevog mandata. Kao i svi socijalistički eksperimenti i njegov je osuđen na propast. Bez obzira na populizam kojim narkotizuje široke narodne mase, Mamdani će ostati avatar specifične klase ljudi koji uglavnom žive u Njujorku – visokoobrazovanih kreativaca istančanog ukusa koji sebe doživljavaju bližim radničkoj klasi nego bogatašima, ali s dovoljno velikim dugom od studentskog kredita da ne odlepe od stvarnosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.