Ko je ugasio Privrednik

Navikao sam da početkom avgusta dobijem mejl koji počinje sa „poštovani… predsednik ima čast da Vas pozove na tradicionalni prijem koji će se održati 12. septembra… Molim Vas da potvrdite prisustvo…“.

Nekada je mejl iste sadržine stizao krajem maja/početkom juna, a taj tradicionalni prijem bio je prvih dana jula.

Ne sećam se koji je predsednik pomerio održavanje prijema na septembar da bi izbegao preklapanje sa žurkom u rezidenciji američkog ambasadora povodom Dana nezavisnosti.

Ali sećam se da su novinari iz Užičke 44 trčali na drugi kraj Dedinja da ne propuste tradicionalni prijem u Šekspirovoj 27. Godišnji prijem Srpskog poslovnog kluba Privrednik.

Ove godine nije bilo pozivnice.

A prošao je i 12. septembar, dan kad se prijem obično održava. Iz Šekspirove ni slike, ni tona. Ni jedan medij da izusti reč o prijemu.

Raspitao sam se kod viđenijih kolega da li su dobili pozivnicu i da li su možda bili na prijemu. Svi rekoše da nisu pozvani i da ništa ne znaju o prijemu. Pola u šali, pola u zbilji tvrde da ih ne bi začudilo da je prijem održan a da oni nisu pozvani. Hmmm.

Godišnji prijem u klubu Privrednik smatra se jednim od najznačajnijih društvenih događaja u Beogradu, uveden posle demokratskih promena 2000. godine.

Klub je, šta god neko mislio o njemu, stekao kultni status u društveno-ekonomskom miljeu Srbije.

Članovi Kluba vlasnici su nekih od najvećih srpskih kompanija, većina ih je među najbogatijim ljudima u Srbiji i regiji, plaćaju državi više od milijardu evra poreza i poslodavci su desetinama hiljada radnika.

Klub je u protekle 23 godine bio pokretač značajnih reformi i suštinskih promena u poslovnom okruženju. Ljubitelji propalog sistema i gubitnici tranzicije na Klub radije gledaju kao „leglo tajkuna“ a na prijem kao na „bal tajkuna“.

Bez obzira na tu vrstu animoziteta, tradicionalni godišnji prijem uvek je bio prilika da javnost, zvanično i nezvanično, čuje šta krupni kapital misli o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji i ekonomskoj politici, šta moćni kapitalisti traže od Vlade a šta joj poručuju i preporučuju.

Privrednik, kao predstavnik krupnog kapitala, izbegavao je učešće u socijalnom dijalogu (na sindikat je gledao kao na nasleđeni socijalistički kufer) ali je u prvim godinama tranzicije učestvovao u kreiranju nekih važnih sistemskih i reformskih mera i propisa u pokušaju da srpsko društvo transformiše u kapitalistički sistem.

Najčešće je bio neomiljen u Nemanjinoj 11 ali do sada je opstajao uprkos vlasti. Prijem u raskošnom dvorištu zgrade Kluba mesto je gde se uživo može u opuštenoj atmosferi i u četiri oka neobavezno ćaskati sa najvećim i najbogatijim srpskim kapitalistima.

Skupu prisustvuju ugledni ekonomisti i profesori, šefovi međunarodnih institucija, ambasadori, retko po neki političar, jednom i patrijarh ali i viđeniji novinari koji pomno skeniraju ko se s kim druži, ko koga izbegava, ko je pozvan a nije došao a ko nije ni pozvan.

Sa terase dvorišnog stepeništa s posebnom pažnjom čeka se, kao papska enciklika, poruka predsednika Kluba kojom se otvara prijem.

Meri se svaka rečenica, svaka pauza, zapeta, svaki naglasak, prisutni predstavnici vlasti često se kiselo smeškaju i meškolje na oštre kritike a urednici love naslov za prvu stranu.

Pamte se Grujićeve otrovne ali diplomatski uglađene opaske, odmerene i „u sridu“ pogođene Kostićeve primedbe i oštre i beskompromisne Drakulićeve kritike.

Nije svejedno ni ko će biti special quest. Obično su to blede ministarske figure, razvlašćeni guverneri, premijeri koji se ne mešaju u svoj posao.

Odsustvo ovogodišnjeg tradicionalnog septembarskog prijema pokrenulo je razne glasine i nagađanja.

Da se u Šekspirovoj promenila klima, da posle odlaska prethodnog predsednika u vrhu Kluba ima neslaganja oko komunikacije s vlastima, da novokomponovani (naprednjački) „biznismeni“ pokušavaju da se inflitriraju u Klub i preuzmu ga, da se širi strah od političke destrukcije naročito posle osvetničkog političkog ataka na kadrovsku politiku u menadžmentu jedne od najvećih srpskih privatnih kompanija kojim je demonstrirana moć politike nad krupnim kapitalom… Od svega toga jedino se pouzdano zna da u Klubu više ne radi legendarni chef Rade Litričin čiji se salčići smatraju spektakularnom povlašćenom završnicom godišnjeg prijema.

Posle ankete među kolegama još sam tragao za razlozima neodržavanja septembarskog prijema Privrednika.

Tri izvora (iz reda članova i rukovodstva Kluba) skoro su bili zatečeni pitanjem i nisu imali pojma o razlogu/razlozima neodržavanja prijema. Jedan je obećao da će proveriti i javiti, ali su ga (verovatno) poslovne obaveze u tome sprečile.

Srećom, nagađanja se nisu potvrdila kao tačna.

Na pitanje da li i kada ove godine Privrednik organizuje tradicionalni godišnji prijem, iz Kancelarije Kluba elektronskom poštom dobio sam odgovor: „Datum našeg tradicionalnog prijema još uvek nije utvrđen s obzirom da je trenutno u toku adaptacija kompletnog enterijera Kuće Kluba. S obzirom da su se radovi nepredviđeno produžili i da neće biti gotovi do kraja septembra, tradicionalni prijem Kluba je odložen za proleće kada vremenske prilike budu dozvolile da se koristi bašta Kluba“.

Staro zakeralo primetilo bi da ta informacija malo odudara od prezentacije na sajtu Privrednika koja tamo stoji godinama i koja sugeriše da je to odavno sređena vila: „Klub Privrednik smešten je u istorijskom zdanju na adresi Šekspirova 27. Kuća u kojoj se Klub nalazi, izgrađena 1934. godine, predstavlja kulturno i arhitektonsko nasleđe pod zaštitom države. Pažljivo je adaptirana kako bi se očuvala njena autentičnost, a danas predstavlja savremen i funkcionalan prostor za sastanke i značajne događaje“. Dakle, „pažljivo adaptirana“. Ali, slažem se, ne treba cepidlačiti. Obaveštenje o „prolećnom prijemu“ je umirujuće i ohrabrujuće, naročito ako se tumači kao Arsenov refren „proleće je otpočelo nadom da će jednom drugačije biti, da od ljudi nećemo se kriti“.

I dok čekaju „proleće“, veća grupa članova Privrednika, umesto na čuvenom beogradskom brdu u petak 12. septembra, okupila se u subotu 13. septembra na pitomoj padini brda u poznatom crnogorskom primorskom gradu.

Dobro rashlađen rose Grenache, služen na žurki organizovanoj privatnim povodom domaćina, pobrao je laskave pohvale nekih od najmoćnijih srpskih poslovnih ljudi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.