Kraj ugodne fikcije i svitanje brutalne stvarnosti

Zna li se gde se o ovom temama razgovaralo? Za one nesklone pogađanju (i neinformisane), o ovim i još nekim temama raspravljalo se na panelima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. O mišljenjima panelista koji su se slagali ili žestoko polemisali teško da će se bilo šta čuti ili pročitati.

Da li je ikome u pamćenju ostala bilo kakva vest, poruka ili ideja koja je stigla iz Davosa a da nije vezana za Donalda Trampa i Grenland. Zaglušujuća buka trampizma nadjačala je sve druge teme o kojima se raspravljalo u Davosu pod zajedničkim imeniteljem: „Duh dijaloga“. Izem ti takav dijalog.

Ni Davos nije više ono što je nekad bio. Ne samo zato što više nema legendarnog i kontroverznog (kako se kome dopada) osnivača i dugogodišnjeg predsednika Klausa Švaba. Stigle su horde novih osvajača spremnih da porobe svet i nespremnih da razgovaraju. Može li neko zamisliti da je na ovogodišnjem Davosu „zvezda dana“ bila nesrećna Greta Tumberg?

Ta vremena nepovratno su prošla.

„Stari ekonomski poredak neće se vratiti. Aktuelna promena je trajna“, opominje Ursula fon der Lajen, evropska premijerka. „Svetski poredak zasnovan na pravilima raspada se. Stari poredak neće se vratiti. Ne bismo ga trebali oplakivati. Nostalgija nije strategija. Svet tvrđava biće siromašniji, krhkiji i manje održiv“, bio je decidiran u predviđanju kanadski premijer Mark Karni, za moj ukus jedina prava zvezda ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma (podsećam potencijalne oponente da se o ukusima ne raspravlja i predlažem da pročitaju njegov govor). Da li je staromodno i nostalgično zvučao zamenik kineskog premijera He Lifeng kad se založio: „Moramo čvrsto podržati multilateralizam i promovisati poboljšanje pravednijeg i ravnopravnijeg međunarodnog ekonomskog i trgovinskog poretka“.

Biće ipak da je svet tri dana januara svedočio kraju ekonomskog poretka zasnovanog na liberalnoj globalizaciji, četrdeset godina promovisanoj u Davosu. Dojučerašnje gorljive pristalice slobodnog tržišta požurile su da poljube skute samoproklamovanom vladaru koji protekcionizmom i carinskim ratovima liči na slona u staklarskom dućanu. Srećom, ne sve. Oni koji s gađenjem posmatraju „slona“, svoje neslaganje otvoreno su demonstrirali na večeri sa američkim ministrom trgovine Hauardom Lutnikom, koja je bila sve samo ne svečana (a mnogo se trudio da bude svečana organizator Lari Fink). Fajnenšel tajms izvestio je da se Trampov kreator carinskog rata suočio s glasnim negodovanjem i neprijatnim dobacivanjima gostiju dok je držao „banku“ o američkom ekonomskom suprematizmu a mnogi od njih su potom napustili večeru, među njima i šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard.

Ni Lutnikov šef, Donald Tramp nije doživeo ovacije (kakve je očekivao) posle 70-minutnog monologa punog hvalisanja o dobrobitima koje je učinio za planetu i američki narod. Dolazio je u Davos s namerom da ga inaugurišu u vladara (makar zapadnog dela) sveta, a otišao je (ipak) podvijena repa. U dolasku je pretio novim carinama (10+25 odsto) za osam evropskih državam koje drže stranu Danskoj i Grenlandu, a onda je, kad se suočio s neočekivano oštrim i udruženim odgovorom EU, na odlasku iz Davosa objavio da odustaje od novog carinskog rata.

Inače je svoj govor filovao divljenjem samom sebi zbog učinjenih „sjajnih“ stvari za svet i Ameriku. Deo tih navodnih sjajnih stvari čista su izmišljotina. Na primer, priča o carinama (tarifama) koje su donele mnoge dobrobiti Americi i njenim građanima.

Slučajno ili ne, baš u vreme (i oko) Davosa objavljena je studija instituta Kil čiji autori potpuno demantuju tvrdnje Donalda Trampa. Istraživački tim Instituta analizirao je više od 25 miliona evidencija o pošiljkama ukupne vrednosti uvoza SAD-a od gotovo četiri biliona dolara. Rezultati pokazuju: američki prihodi od carina povećani su približno 200 milijardi dolara u 2025. godini, strani izvoznici pogođeni su sa samo oko četiri odsto carinskog tereta, a 96 odsto tereta palo je na leđa američkih kupaca i obim ukupne trgovine je opao a cene uvozne robe nisu pale. Carine, dakle, deluju kao porez na potrošnju na uvezenu robu. Istovremeno, raznovrsnost i količina dostupne uvezene robe se smanjuju. Suština studije je da se strane kompanije na američkom tržištu suočavaju sa padom marži na duži rok zbog carina, a potrošači se suočavaju sa višim cenama. Zemlje izvoznice prodaju manje u SAD i pod pritiskom su da pronađu nova izvozna tržišta. Primer: sporazum o bescarinskoj trgovini Evropske unije sa južnoameričkim Merkosurom i njeni pregovori na istu temu sa Indijom, Malezijom i zalivskim državama na Bliskom istoku. Slično radi i Kanada. „Američka vlada nameravala je da višim carinama kažnjava strane kompanije, međutim, u praksi ta politika šteti američkoj ekonomiji. Carina je autogol. Tvrdnja da strane zemlje snose teret ove carine je mit. Podaci pokazuju suprotno: Amerikanci plaćaju račun. Na kraju, carine štete svima“, izjavio je Džulijan Hinc, direktor istraživanja u Kil institutu i koautor studije.

Tramp je pred polazak u Davos progutao još jednu gorku pilulu s finansijskih tržišta. Blumberg je objavio da će danski penzioni fond Akademik pension prodati svih 100 miliona dolara obveznica američkog trezora koje drži u svom portfoliju. Anders Šelde, šef investicija Akademik pension, rekao je da je odluka vođena „lošim finansijama američke vlade“ a na pretnjom vojnog zauzimanja Grenlanda. Ukoliko bi vlade i privatni investitori EU država sledile ovaj primer, Amerika i Tramp mogli bi biti u problemu.

Evropa je najveći vlasnik američkih obveznica. Bilo koji direktan sukob između SAD i Evrope, čak i indirektan (veće carine, smanjenje trgovine i produbljivanje nepoverenja), neizbežno bi imao ozbiljne ekonomske rizike za Ameriku. Milijarder investitor Rej Dalio upozorio je da bi agresivni politički pravac predsednika Trampa mogao da izazove novu fazu globalnog finansijskog sukoba, jer strane vlade i investitori preispituju svoj apetit za američkom imovinom (u koju spadaju i državne obveznice). Rizici su se pojavili dan pre početka Svetskog ekonomskog foruma, kad je skočio prinos na američke trezorske obveznice. Inače, prinosi obveznica su odraz mišljenja investitora o rizičnosti investicije – veći prinosi znače da investitori zahtevaju veću isplatu kako bi nadoknadili veći rizik.

Upitan koliko ga brine eventualno povlačenje evropskih investitora iz američkih obveznica, američki ministar finansija Skot Besent benevolentno je poručio da su danske investicije u američke državne obveznice nebitne i da ga uopšte ne zabrinjavaju.

„Koliku bi tačno ekonomsku štetu EU mogla da izazove ako bi njene nacionalne vlade i privatni investitori odlučili da prodaju velike količine američkih trezorskih obveznica? Nadajmo se da nećemo morati da saznamo. Mirna kupovina i prodaja robe (i državnog duga) bila je izuzetno koristan aranžman i za Evropljane i za Amerikance. Nepotreban sukob koji Tramp sada otvoreno vodi mogao bi brzo da postane ekonomski haos sa obe strane Atlantika“, primetio je kolumnista Erik Bem u tekstu za Reason.

Odlazeći iz Davosa američki predsednik najavio je da će SAD uzvratiti ako evropske zemlje prodaju američke državne obveznice. „Ako do toga dođe, došlo bi i do velike odmazde sa naše strane. Mi držimo sve karte“, rekao je Tramp.

Posle ove izjave u ušima ne može a da ne odzvanja poruka kanadskog premijera Karnija da zemlje poput njegove moraju delovati zajedno, jer „ako nismo za stolom, mi smo na jelovniku“.

* Naslov pozajmljen iz govora Marka Karnija, premijera Kanade, u Davosu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.