Mie Krog ličnost godine

Ona nije studentkinja, nije političarka, nije građanska aktivistkinja, nije borkinja za ljudska prava, nije žrtva policijske brutalnosti, nije srpska Erin Brokovič niti jadarska verzija Grete Tunberg.

Ona se zove Mie Krog i do 27. oktobra bila je izvršna direktorka fabrike danske kompanije Kentaur AS u Vranju. Od dana kad je zatvorila fabriku i 253 radnika poslala kući, na nju se osulo drvlje i kamenje. I iz režimske i antirežimske propagande krenuo je stampedo osuda za njen navodno neprimeren postupak.

Čime je Mie Krog zaslužila moju pažnju i nominaciju i zašto je postala predmet ostrakizma domaće javnosti?

Zatvorila je fabriku i Agenciji za privredne registre podnela zahtev za gašenje firme. Fabrika u slobodnoj zoni u Vranju otvorena je 24. oktobra 2019. godine i bila je deo danske kompanije Kentaur group, proizvođača profesionalne garderobe za uslužne i zdravstvene delatnosti.

Na svečanom otvaranju vlasnik kompanije Bernt Dahl zahvalio se državi Srbiji na pomoći (koja se sastojala od subvencije u vrednosti od oko 940.000 evra) i izrazio uverenje da je „postavljen temelj za modernu fabriku, koja će ubuduće još više napredovati“.

Šest godina kasnije direktorka firme Kentaur Balkans napisala je pismo kojim je obavestila javnost o razlozima zatvaranja fabrike. Nije to srceparajuće kurtoazno pismo. To pismo je prosvetiteljski bukvar biznisa i antologijska lekcija iz tržišne ekonomije srpskim profesorima ekonomije, ministrima, guvernerima, biznismenima, analitičarima i novinarima.

Zato je njegova autorka zavredila moju nominaciju za Ličnost godine. Razlozi za zatvaranje fabrike su, napisala je Krog, deficit (gubitak) u poslovanju i loše projekcije tržišta radne snage u Srbiji, odnosno povećanje minimalne zarade (9,4 odsto od 1. oktobra).

Što se tiče deficita, odnosno gubitka u poslovanju, Mie Krog kao da je želela da citira legendarnog američkog ekonomistu Tomasa Sovela koji podseća da je kapitalizam društvo profita, ali i društvo gubitka. I da su gubici podjednako važni kao i profiti, jer gubici teraju ljude da prestanu da rade stvari koje ne funkcionišu.

U prosvetiteljskoj lekciji domaćoj javnosti Mie Krog ističe važnost hitnosti reagovanja u biznisu kako bi se sprečila veća šteta (gubici), objašnjavajući zašto radnici nisu ranije obavešteni kako bi imali vremena da se snađu: „Morali smo brzo da reagujemo“.

Doskorašnja direktorka Kentaura iz Vranja podsetila je da je matična kompanija iz danskog grada Fredericija uložila značajna sredstva u proizvodni pogon u nadi da će postići konkurentnu ekonomiju obima, ali se ispostavilo da to nije bilo dovoljno da se pokriju rastući troškovi (radne snage) i zato fabrika iz Vranja pravi gubitak.

Vlasnik kompanije nadao se da će tehničkim investicijama i promenom menadžmenta uspeti da preokrene poslovanje, ali su sav taj njegov trud poništili uslovi poslovanja, odnosno srpsko tržište rada u 2025. i njegova projekcija za 2026. godini. „Drugu opciju, osim zatvaranja, nismo videli“, objasnila je Mie Krog.

Ona je priznala da je odluka o zatvaranju fabrike veoma neprijatna ali je zatim poslala veoma važnu poruku srpskoj javnosti: „Mi smo privatna kompanija i pokušali smo da rešimo problem unutar sopstvenog kruga kontrole. Ne želimo da se oslanjamo na javna sredstva za vođenje svakodnevnog poslovanja. Zato nismo uključivali lokalnu, niti državnu vlast u donošenje ove odluke“.

Dakle, iz perspektive vlasnika danske kompanije Kentaur AS bolje je biti pošteni gubitnik na tržištu nego lažni dobitnik koga protežira država.

Ono što direktorka fabrike nije otkrila a podaci iz poslovanja pokazuju da je, recimo, izvoz fabrike iz Vranja prepolovljen u odnosu na 2024. godinu, da su zalihe porasle 20 odsto, da je EBIT (mera profitabilnosti) pala 90 odsto, da je finansijski novčani tok u minus 92 odsto i da zbog svega toga bonitet preduzeća opada sa B3 u 2022. godini, na C1 u 2023. i na D1 u 2024. godini.

Ovako niska ocena rizika sugeriše da preduzeće posluje ispod proseka i ima povećanu verovatnoću neuspeha u budućnosti. Kakav je još razlog potreban da bi se objasnila hitra reakcija danskog vlasnika i vranjskog menadžmenta Kentaura da zaustave dalje negativno poslovanje?

Kompanija se ponela fer prema radnicima, koji do sada nisu imali primedbe na danskog poslodavca. Zaposleni su pre neki dan obavešteni na ulazu u fabriku da će zarada i sve naknade biti isplaćene, uključujući i platu za ceo oktobar i neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

Javnost Srbije imala je priliku, zahvaljujući lekciji Mie Krog, da nauči kako funkcioniše privatni biznis u tržišnoj ekonomiji. Sudeći po reakcijama, javnosti se nije dopala ta lekcija i najradije bi direktorki Krog dodelili srpsku verziju holivudske „zlatne maline“ a ne da je (kao što predlažem) proglase za Ličnost godine. Naravno, najvećem delu javnosti lekcija se nije dopala jer odbija da razume pravila tržišne ekonomije. Evo kako je, primera radi, na „slučaj Kentaur“ reagovala domaća ćaci pamet.

Gradonačelnik Vranja izjavio je da nije bio obavešten o odluci kompanije Kentaur Balkans i ocenio njenu odluku kao neshvatljiv i nerazumni čin.

„Teška je situacija, ali siguran sam da ćemo uz pomoć države i predsednika Aleksandra Vučića i cele vlade da izađemo iz ovog problema“, papagajski je zaključio gradonačelnik na sastanku na koji je hitno stigla i ministarka privrede da gasi nepostojeći požar u Vranju.

Ministarka je zatvaranje fabrike ocenila kao neprimeren postupak jer nije bilo prethodne najave i konsultacija sa zaposlenima i obećala da će nadležni organi ispitati zakonitost pokretanja likvidacionog postupka.

Zašto ćaci gradonačelnik misli da mora da bude obavešten o odluci vlasnika da zatvori svoju kompaniju (iz bilo kog razloga) i je l’ stvarno veruje da će predsednik države da se „iznenada pojavi i spase stvar“?

Zašto ćaci ministarka misli da vlasnik privatne kompanije treba da pita radnike šta će da radi sa svojom imovinom?

Problem nemaju samo ćaci. Široko je, nažalost, u srpskoj javnosti rasprostranjeno temeljno nerazumevanje funkcionisanja tržišne ekonomije i glorifikovanje države kao spasioca.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.