Može li panda biti crni labud

Ne pomaže joj ni to što je električna.

Naravno, reč je o električnom automobilu grande panda koji se rađa ovog meseca u kultnom „porodilištu“ domaće automobilske industrije. Umesto slavlja, nad Kragujevcem se nadvila strepnja da se ne ostvari ona narodna „prve (električne) pande se u vodu bacaju“.

Nešto od tih strepnji perfektno je opisao kao crnu utopiju predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković, inače do 2020. godine šef tog sindikata u kragujevačkoj fabrici automobila. U povodu početka serijske proizvodnje Marković je izrazio strahovanje da bi problem tržišnog života električne pande mogla da bude njena cena, jer „kineski proizvođači imaju dosta jeftine i kvalitetne (električne) automobile“.

Kao drugi veliki problem za pandu Marković ističe nedostatak infrastrukture, odnosno punjača za električne automobile u gradovima i na putevima Srbije. I kao treći veliki problem ovaj sindikalni lider navodi „značajno smanjenu kupovnu moć Evropljana koja proizvodnju električnih automobila trenutno čini vrlo neizvesnom“. Visoka cena, tržišna apatija i nedostatak punjača – apsolutno je loš ambijent za rađanje kragujevačke pande.

Iako je porođajno okruženje oslikao tamnim bojama, Marković je ipak optimista. On veruje da je za Srbiju važan korak to što će postati prva zemlja na Balkanu koja ima finalnu proizvodnju električnih vozila. I misli da će to pozitivno uticati na metalsku industriju tako što će dovesti druge kompanije koje učestvuju u proizvodnji delova za auto industriju.

Ima, međutim, u ovom Markovićevom optimizmu jedna nelogičnost u poređenju Evrope i Srbije. Kako je, naime, moguće da tržišna oseka, odnosno nezainteresovanost kupaca (niska kupovna moć i visoka cena) „pravi zastoj u evropskoj automobilskoj industriji koji se naročito odražava na metalski sektor čije velike multinacionalne kompanije proizvode delove za mnoge brendirane proizvođače automobila“, a da će istovremeno svi ti tržišni razlozi „pozitivno uticati na metalsku industriju u Srbiji, tako što će dovesti druge kompanije koje učestvuju u proizvodnji delova za auto industriju“?

Šef sindikalne centrale metalaca pokušao je tu nelogičnost da reši prizivanjem alternativne „neočekivane sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“, odnosno klijentelističkim ulizivanjem predsedniku Srbije: „Mi se nadamo da će broj proizvedenih pandi ići ka broju od 200.000 jedinica kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić“.

Ni na prste jedne ruke ne mogu se pobrojati oni koji veruju da će fabrika u Kragujevcu godišnje praviti 200.000 električnih pandi. Ne zato što nema kapacitet, nego zato što tržište nema (i zadugo neće imati) kapacitet da ih apsorbuje u toliko broju.

Najava o 200.000 pandi mogla bi se pripisati onoj vrsti javnih politika koje su, zagovaranjem zelene agende u električnoj mobilnosti, ozbiljno ugrozile evropsku automobilsku industriju. U javnosti se sve češće i ozbiljnije dovodi u pitanje cela akcija usmeravanja transporta u e-budućnost i argumentovano pokazuje da je zelena auto agenda prerasla u jednu od najvećih farsi javnih politika u poslednjih nekoliko decenija.

Tržišni pokazatelji ukazuju da potrošači ne žele električne automobile a sve je više dokaza da je zelena industrijska politika propast za privredu. Otuda ne čudi da proizvođači počinju da ignorišu političku volju za zelenom tranzicijom u električnoj mobilnosti. U takvim okolnostima, sindikalni lider metalaca priziva moćnog srpskog političara da pomogne električnoj pandi iz Kragujevca da preživi na tržištu.

Podsećanje predsednika da je „zacrtao“ 200.000 vozila iz Kragujevca (i da valjda treba da ispuni obećanje) samo pothranjuje mit o svemoći jednog čoveka koji prkosi zakonima tržišne ekonomije i huška ga da čini razna antitržišna nepočinstva. Otuda se izjava prvog sindikalnog metalca ne može nikako drugačije tumačiti nego kao udvoričko šlihtanje prvom političaru Srbije.

Država Srbija već je podržala rođenje pande s 48 miliona evra subvencija. Ministar finansija najavio je letos (prilikom početka probne proizvodnje) da će država subvencionisati svakog kupca sa 5.000 evra. U slučaju da se za godinu dana 5.000 kupaca odluči da kupi električnu pandu, to će budžet Srbije koštati dodatnih 25 miliona evra. Iskustvo politike subvencija za električna vozila odlazećeg američkog predsednika Bajdena pokazuju da kupci nisu fascinirani tom vrstom državne pomoći o čemu svedoči mlaka potražnja za ovom vrstom vozila.

Huškanje predsednika Srbije da stavi kragujevačku pandu na režim „zaštićene zverke“ moglo bi da navede vlast da se dohvati još jedne netržišne mere – uvođenja visokih carina na uvoz kineskih električnih automobila. To možda sebi mogu da priušte Evropska unija i Amerika, mada su to najgora moguća rešenja, ali Srbija ne bi smela da se odluči na takav potez, ne samo zbog „čeličnog“ prijateljstva sa Si Đinpingom.

Kao treće netržišno rešenje kojim bi država „ljuljala“ novorođenu pandu bila bi obavezujuća odluka vlade da državni organi i institucije kupuju pandu kao službeno vozilo. Takvih antitržišnih praksi kragujevačka fabrika nagledala se u prošlosti, kupovala je država i „stojadine“ i „floride“ ali to nije spasilo proizvođača, samo je produžilo agoniju. Pre nego što bi se odlučila na takav potez država Srbija morala bi da istraži zašto je splasnuo entuzijazam kompanija koje kupuju i iznajmljuju električna vozila u velikim količinama.

Na primer, kompanija Hertz koja je prvo najavila da će kupiti 100.000 električnih vozila, a onda se predomislila i objavila da će do kraja 2024. godine prodati 30.000 EV vozila. Razlog za prodaju je zapanjujući porast amortizacije od 89 odsto, odnosno 537 dolara mesečno po vozilu, što je prouzrokovalo gubitak od 245 miliona dolara, ili u proseku oko 12.250 dolara po vozilu. Ovaj finansijski udar podstakao je Hertz da promeni strategiju, smanji vozni park EV vozila i vrati vozila s benzinskim motorima kako bi se uskladio sa stvarnom potražnjom kupaca.

S obzirom na tržišna kretanja u prodaji električnih vozila i na stanje evropske i američke industrije EV vozila, teško da kragujevačka električna panda može da doživi sudbinu crnog labuda. Iako je predsednik Srbije najavio 200.000 vozila godišnje, nemoguće je predvideti niti se može očekivati da se to i dogodi. Zato s pandom kao crnim labudom treba postupati s velikim oprezom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.