Podvale „nesvrstanog“ BRIKS-a

Tamo je brazilski levičarski predsednik Lula da Silva okupio na 17. Samit BRIKS-a svetsku koaliciju autoritarnih, antislobodarskih i antidemokratskih režima.

Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Indonezija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati. Srpski predsednik nije učestvovao, ali je imao bar jednog visokog „izaslanika“ (na primer, šeik Haled bin Mohamed bin Zajed Al Nahjan), ako ne i više njih.

Srbiji, ovakvoj kakva je, i jeste mesto u BRIKS-u. Ne samo zbog načina vladanja državom, nego i uspomena na nekadašnje druženje Josipa Broza sa svetskim diktatorima u takozvanom Pokretu nesvrstanih.

Baš je brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva u pozdravnom govoru na plenarnoj sesiji Samita 6. jula raspalio i uspomene i maštu nostalgičara u Srbiji tvrdnjom: „BRIKS je naslednik Pokreta nesvrstanih“.

Njihova uslovna reakcija bila je „da nije bilo Pokreta nesvrstanih ne bi bilo Sava centra (i, je l’ te, Mišković ne bi imao šta da kupi od države „za male pare“), a druga „da je ondašnja Jugoslavija bila država poštovana u svetu“.

Izgleda i da je Lula da Silva teški nostalgičar koji ne stoji baš najbolje s istorijskim paralelama ali je zato pragmatični demagog i vešt populist koji svesno brka realnost i zamagljuje istinu, stavljajujući znak jednakosti između sveta 60-tih i 70-tih godina prošlog veka i današnjeg vremena.

Pokret nesvrstanih, zvanično formiran 1961. godine, nastao je na ideji „trećeg puta“ u vreme blokovske podele sveta. I sve do 1979. godine bio je „nešto između“. A onda je te godine Fidel Kastro na Samitu u Havani pogurao narativ o prednostima „prirodne alijanse“ između Pokreta nesvrstanih i Sovjetskog Saveza a protiv imperijalističkog i hegemonističkog Zapada. Bio je to kraj Pokreta kakav su osmislili njegovi osnivači.

Nesvrstani su, igrajući na kartu nepravednog sveta, opstali do danas i vode se kao grupa zemalja koje ne žele da budu zvanično svrstane ni sa jednim velikim blokom sila. Godine 2024, Pokret je imao 121 člana i 27 posmatrača i deluje kroz mehanizme Ujedinjenih nacija.

Dakle, Pokretu nesvrstanih ne treba naslednik kojeg nudi Lula da Silva, on kontinuirano radi, istina u drugačijem formatu nego pro 50-60 godina, što je i primereno današnjem vremenu. I još nije javno obećao da će se kolektivno učlaniti u BRIKS.

Pa šta onda hoće Lula da Silva?

Ono što nije uspeo Fidel Kastro – da Rusiji (naslednici bivšeg Sovjetskog saveza i osnivaču BRIKS-a) i Kini (u izvornom Pokretu nesvrstanih pojavljivala se s vremena na vreme a i osnivač je BRIKS-a) bezbolno pribavi legitimitet „nesvrstanih“ i formalizuje im članstvo u Pokretu. I tako prikrije stvarnu ambiciju BRIKS-a da postane „drugi put“, odnosno druga strana u novom bipolarnom svetu koju predvode Kina i Rusija.

Dakle, BRIKS nije nikakva nesvrstana grupa siromašnih i zemalja u razvoju nego protivnik Zapada i njegovih demokratskih, građanskih i slobodarskih vrednosti. To je blokovska organizacija s jasnim ciljem i strategijom da porazi demokratiju, slobodu i ljudska prava.

Lula da Silva u jednom je u pravu – BRIKS ne krije spremnost da baštini mračni deo tradicije Pokreta nesvrstanih čiji su članovi (uglavnom) bili autoritarni i neki od najgorih diktatorskih režima koji su vlastito stanovništvo podvrgavali neviđenoj represiji i teroru, poput etiopskog cara Hajla Selasija, srednjoafričkog cara Žan Bedel Bokase, zairskoga političkog monstruma Mobutu Sese Sekoa, ugandskoga zločinca Idija Amina, džamahirijskoga pukovnika Moamera el Gadafija, egipatskog predsednika Gamal Abdel Nasera, indonežanskog diktatora Sukarna, prvog i doživotnog predsednika Gane Kvame Nkrumaha pa i jugoslovenskog šefa države, partije i vojske Josipa Broza.

To što su se zalagali za aktivnu miroljubivu koegzistenciju ne oslobađa ih istorijske odgovornosti za „uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove“ (jedan od principa Nesvrstanih) i zatvaranje očiju pred istinom da pojedini diktatori krše ljudska prava i ugrožavaju lične i kolektivne slobode građana u svojim državama.

Tako se danas ponaša i BRIKS. Lula da Silva reći će na Samitu u Rio de Žaneiru da je BRIKS zagovornik multipolarnog sveta. Da, ali kakvog, koje vrste? Iranske varijante? Možda, kineske? Ili ruske verzije? Da li se BRIKS prihvatanjem članica nedemokratskih država sa autoritarnim (ili diktatorskim) režimima deklariše kao globalna blokovska alternativa zapadnim državama čije su vrednosti demokratija i sloboda?

Retorika na Samitu u Brazilu, čiji je zvanični naziv bio „Jačanje saradnje globalnog Juga za inkluzivnije i održivije upravljanje“, izrazito je bila uperena protiv Amerike, predsednika Trampa i njegovog suverenizma.

Nevolja je, međutim, što je Tramp samo pokriće liderima BRIKS-a da prikriju animozitet prema slobodnom, demokratskom društvu i kao alternativu nameću modele državnog uređenja i autoritarnog upravljanja Kine, Rusije, UAE, Somalije, Irana.

„Lulin samit“ bio je loš pokušaj kopiranja nedelju dana ranije u Sevilji održane Konferencije Ujedinjenih nacija o finansiranju globalnog siromašnog Juga i otvorena ideološka namera blokovskog regrutovanja nerazvijenih i država u razvoju, pod firmom „naslednika“ Pokreta nesvrstanih. Čak je i besramno kopirana formulacija iz Sevilje pa je umesto UN ubačeno kako „BRIKS veruje da multipolarnost može stvoriti mogućnosti za zemlje u razvoju“.

Na ideološke podvale BRIKS-a iz Rio de Žaneira razvijeni demokratski svet već je odgovorio u Sevilji prihvatanjem „Seviljske obaveze“ kojom se obavezao da do 2030. godine reformiše međunarodnu finansijsku pomoć i obezbedi nedostajućih četiri biliona dolara godišnje za podršku razvoju siromašnog globalnog Juga.

Demagoški spletkareći protiv zapadnog sveta Lula da Silva pokazao je u Rio de Žaneiru da nije gadljiv (inače tradicija levičara) na zapadni kapital kao na zapadne vrednosti i bez pardona tražio je da novac bude uložen u razvoj siromašnih a ne potrošen za vojne izdatke.

Brazilski Samit samozvanih nesvrstanih pokazao je bazičnu geopolitičku i ideološku solidarnost svetskih autokratija protiv slobodnog sveta.

Svi ti protivnici demokratije, čiju buku i bes orkestriraju Peking i Moskva, traže dramatičnu transformaciju globalnog poretka jer se za nešto osećaju prikraćenim, pozivaju na jačanje jedinstva i pokazuju da se agresija (Rusije na Ukrajinu) isplati.

To su, inače, države koje su u poslednjih tri-četiri decenije izašle iz siromaštva samo zahvaljujući kapitalu sa Zapada. Vezivno tkivo im je autokratsko upravljanje, geopolitička nezadovoljstva i želja da se razbije globalni poredak izgrađen na slobodi i demokratskim vrednostima koji ih lišava veličine kakvu žele za sebe.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.