Predsednikov paket s paklenom pomorandžom

Ubeležite ovaj datum u svoje rokovnike. Tog dana ne morate da idete do paketomata, Baja Patak će vam na kućnu adresu doneti lepo upakovan paket a darovima od vaše države.

Tako je najavio predsednik Srbije: ”Strpite se do 25. avgusta ali očekujte velike i lepe vesti od vaše države”.

Šta li će nam sve to napakovati predsednik Srbije? Kakvu nam je to paklenu pomorandžu spremio? Kakve darove da očekujemo i čemu da se nadamo 1. septembra?

Ono što se za sad zna, predsednik je otkrio da će usrećiti sirotinju i nižu srednju klasu. Dakle, državnim intervencionizmom – klasičnom, ličnom preraspodelom – ponovo će potkupiti one za koje osnovano sumnja da na sledećim (izgleda, vanrednim) parlamentarnim izborima neće glasati za njega i njegovu naprednjačku partiju.

Deo tog stanovništva nezadovoljan je svojom životnom situacijom a predsednik veruje da to nezadovoljstvo može da reši tako što će se demagoški umešati na tržište i kao slon u staklarskoj radnji polupati uspostavljena pravila i odnose. Vlada će biti tu, kao i do sad, samo da sprovede u delo predsednikove ideje.

Iz šturih, ali simptomatičnih informacija, može se naslutiti kakve je predsednik sve zulumćarske atake spremio ”krvnim neprijateljima” – trgovcima, bankama i poveriocima – državotvorne ekonomije.

U nedodstatku novih kreativnih rešenja predsednik se odlučio za oprobani model preraspodele po ličnom nahođenju – uzimati (otimati) od jednih i davati drugima. ”Ovce za šišanje” su i ovog puta (standardna varijanta) trgovine i banke. Ah da, i sitne drvoseče.

Predsednik je najavio krstaški rat države protiv trgovaca tako što će se pobrinuti da cene najvažnijih proizvoda budu niže. Može se zamisliti koji su to najvažniji proizvodi, verovatno je parizer i dalje visoko kotiran. Dakle, neka se spreme Delez/Maksi, Idea, Lidl, DIS, Aman, Univerexport. Gomex… ”Država će da se pobrine da cene najvažnijih proizvoda u našim trgovinama budu niže.

Cilj je da se primoraju oni koji na nefer način podižu cene i uzimaju mnogo veće marže, da cene spuste od septembra. Država voli da trgovci zarađuju, ali da ne preteruju”, ovako predsednik Srbije shvata tržište. Ko nije razumeo poruku iz paklene pomorandže, da pojasnimo na čemu će biti naglasak države – ”nefer” ponašanje, ”primoravanje” trgovaca i zabrana ”preterivanja”.

Ko je taj koji će da odredi šta je ”nefer” ponašanje? Poznato je da država ima silu i može da je (zlo)upotrebi na tržištu kad god poželi. Predsednik, koji je državnu silu prigrabio za sebe, ima svoje uverenje o ”nefer” poslovanju i očigledno se sprema za krstaški obračun s trgovcima. Ali, tamo gde država bilo koga ”primorava“ nema mesta za tržište koje svojim pravilima omogućuje slobodnu interakciju prodavca i kupca.

A nejasno je i koji će da odredi granicu od koje počinje trgovačko ”preterivanje”. Da li je predsednik države taj arbitar koji suspenduje tržišne zakone i kaže ”sad sam ja zakon” i odmerava ko je preterao. Takvo ponašanje je moguće, bilo je takvih primera u skorijoj prošlosti i kod nas i po svetu. Ali, taj model luciferske ekonomije nikad i nigde nije doneo dobro potrošačima, samo gubitke proizvođačima, beg trgovaca sa tržišta, sudske procese i nestašice na policama.

Naravno, bivši premijer i fikus predsednik Srpske napredne stranke odmah je podržao predsednikov paket paklene pomorandže i samokritički se posuo pepelom kako za svog mandata nije imao snage da primora trgovce i bankare na kapitulaciju. I sad, taj nejaki bivši premijer odjednom je drčan i ima poruku za trgovce: ”Nemojte da derete kožu s leđa građana. Mora biti fer odnosa. Država mora tu da se umeša”.

Mogu da zamislim kako ova milozvučna demagogija prija ušima i pristalicama i ljutim protivnicima predsednika. A kako će im tek prijati mišljenje bivšeg premijera o bankarskim ”krvopijama”: ”Nije normalno da banke imaju profit kao u zemljama EU”.

Nejasno je šta ima da se tiče bivšeg premijera/šefa naprednjaka i predsednika države profit banaka i ko su oni da ga mere. Naročito, ako je prethodno država propisala pravila igre kojih su se banke i tražioci kredita pridržavali u sklopljenom ugovoru. Nisu banke sektori Ministarstva za socijalna pitanja pa da im visinu profita dekretom određuje premijer ili predsednik države.

Građani su svojom voljom na slobodnom tržištu i pod poznatim uslovima sklopili s bankama ugovor i pozajmili, na primer, sedam milijardi evra samo na ime gotovinskih kredita. U tom poslu nema mesta za treću stranu, državu naročito, osim ako se ne odluči da ukine dužničke obaveze.

Akcionari trgovačkih lanaca i banaka ne dele populistički svetonazor predsednika države i u jednom trenutku (a takvih primera ima u bliskom okruženju) ili će presaviti tabak i tužiti državu Srbiju ili će jednostavno (kao i neki drugi investitori) odlučiti da izađu iz Srbije ako im se pogoršaju uslovi poslovanja i ako neko drugi umesto tržišta određuje njihovu zaradu. Za takvu eventualnu odluku neće biti krivi studenti i građani koji na ulicama izražavaju nezadovoljstvo načinom upravljanja državom a što je postala omiljena predsednikova optužba.

Bivši premijer žali se i na proizvođače stanova koje optužuje da odmah podignu cene pošto država uvede subvencije za stanove. Ne znam šta je u tom reagovanju neobično, to je samo ispravna tržišna refleksija na ponašanje države i dokaz da država ne treba da se ni na koji način, pa ni subvencijama, meša tamo gde joj nije mesto.

I da ne zaboravim sitne drvoseče. Ako su bili pametni, a jesu, oni su već prodali ogrevno drvo potrošačima koji se greju na tu vrstu energije i napravili profit. Nisu oni socijalna ustanova da čuvaju mir i stabilnost o kojima propoveda predsednik države.

Cene ogrevnom drveta predsednik će u septembru verovatno ograničiti svojim dekretom, ali odluka neće mnogo potrefiti prodavce jer su srpski domaćini već u julu i avgustu kupili i uskladištili drva za zimu. Da se nije muvao po vašarima predsednik je tu ustaljenu praksu srpskih domaćina mogao da primeti.

Nepoznato je, za sada, da li će septembarski paket Baje Patka sadržati i ono što se zove ”keš franko dlan”, odnosno ”nešto” u gotovini (bar sto evra, pa makar i u dinarskoj protivvrednosti). Bio bi to još jedan primer fiskalne neodgovornosti vlasti, kakva se više ne sreće nigde u Evropi jer je nanela neviđeno zlo i državnim finansijama i građanima, kojima je inflacija poništila sve povlastice.

Ima još dovoljno vremena da neko (ko i ako sme) upozori predsednika države da je prošlo vreme potkupljivanja srednja klase. NJoj sada ne trebaju sitne novčane povlastice i jeftin parizer. Ona ima ”leba i uz leba”, može sama da zarađuje i finansira svoju egzistenciju. Sad joj treba druga vrsta standarda – pravna država, sigurnost i sloboda preduzetništva. Nažalost, predsednik ne može to da joj ponudi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.