Preduzeće godine

… Evo predloga, moglo bi da se bira i – preduzeće godine. Naravno, u Srbiji. Slobodan sam kandidovati preduzeće Naftna industrija Srbije.

Sledi obrazloženje.

Nema preduzeća u Srbiji koje je u 2025. godini zaokupljalo pažnju javnosti više nego bilo koje drugo, podiglo „pritisak“ političarima na vlasti, uzdrmalo odnose Srbije s važnim međunarodnim partnerima i izazvalo neviđenu strepnju potrošača benzina i dizela. NIS je u proteklih 365 dana postao moneta za potkusurivanje Srbije sa Zapadom i Istokom, vremeplov za povratak u 90-te godine prošlog veka i dobošar ekonomskog Armagedona. Nema stanovnika – od glavnog grada Srbije do majušnog sela Muškovina – koji se u jednom trenutku nije zapitao da l’ da opere zarđale kanistere za skladištenje benzina i dizela ili da se prepusti sudbini i hirovina kremaljskog diktatora. Još je neizvesno može li na prelazu dve godine NIS biti spasilac ili pošast za Srbiju.

Izbor NIS-a za Preduzeće godine moglo bi da počne čuvenim refrenom „Bio jednom jedan…“.

Ne opraštamo se samo od stare godine. Opraštamo se, ili bi bar trebalo da se oprostimo, i od starih zabluda kojima nas je NIS hranio. Kad ako ne sad.

Ovo je rekvijem a ne omaž Preduzeću 2025. godine, bez obzira hoće li se MOL pojaviti kao spasilac. Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Od kad je, pre godinu dana, američki OFAC najavio i uveo sankcije NIS-u srpsko se društvo suočilo s mnogim istinama, iluzijama i lažnim nadama.

Trebalo je više od 15 godina da se potpuno razobliči pogubnost odluke Vojislava Koštunice i Borisa Tadića da bez ikakve političke i ekonomske studije izvodljivosti stave energetsku sudbinu Srbije u ruke ruskog autoritarnog vođe. Ne u ruke Rusije, ni u ruke Gaspromnjefta, nego u ruke Putina. Malobrojna grupa kritičara koja je godinama dokazivala da je to samoubilački čin na koji su Srbiju naterali tandem nedoraslih političara tek je sad dobila satisfakciju, ali avaj.

Ni aktuelna politička nomenklatura nije pokazala više pameti, vizije i sposobnosti da razveže čvor zvani NIS. Bilo je to, od najave OFAC-a iz decembra 2024. godine, jednogodišnje tumaranje srpske politike i društva i uljuljkivanje po bespućima etatizma i populizma koji su bili slepi za energetsku tranziciju Evrope i njeno oslobađanje od ruske nafte. Beše puno slatkih reči o difersifikacija i nimalo konkretnog angažmana da se to dogodi.

NIS je preduzeće-šampion 2025. jer je svojom poslovnom golgotom pokazalo nesposobnost države da operativno upravlja energetskim tržištem. Nije sporna uloga države da osmisli energetsku strategiju i politiku, ali NIS je primer da državno vlasništvo ne garantuje stabilnost tržišta i bezbednost zemlje. Samo su neizlečivi etatisti Koštunica i Tadić verovali da će dve države – Srbija i Rusija – biti dobitna kombinacija održivog tržišta naftnih derivata u Srbiji. Ta logika vodila je i političke vođe koji su preuzeli vlast 2012. godine i na njoj od Srbije izgradili Potemkinovo selo ekonomskog tigra u regionu. Hoće li eventualno pvlasničko partnerstvo Mađarske i Srbije biti ta dobitna opcija? Možda bi trebalo pitati Hrvate.

Sad kad je postalo „gusto“, umesto da trezveno i tržišno razmišlja, Srbija se ujedinila oko odluke da ruski udeo u NIS-u treba podržaviti (eksproprisati, nacionalizovati). Dakle uzeti iz ruku države Rusije i preneti u ruke države Srbije. Navodno, nema drugog rešenja ako Rusi nastave da „zatežu“ i ne žele da prodaju svoj udeo (o čemu se nedvosmisleno izjasnio ruski vladar). Nacionalizacija se, nekom čudnom optikom, vidi kao jedini garant funkcionisanja naftnog tržišta u Srbiji. O ostalim opcijama se i ne razmišlja. Na primer, da Srbija (sad je prilika) proda svoju udeo u NIS-u nekom stranom kupcu ili konzorcijumu domaćih biznismena i tako skine bedu s vrata. Nije bilo tako davno kad je NIS bio u stopostotnom vlasništvu države Srbije i poslovao ispod svake granice profitabilnosti. „Oni koji izbegavaju rizik više ne upravljaju promenama“, da citiram Sema Jakobsa, glavnog urednika Tajma.

NIS-ova golgota podstakla je u 2025. godini hlađenje godinama podgrejavanog rusofilskog sentimenta u srpskom javnom mnjenju i još jednom demistifikovala bratsku (ili majčinsku) ulogu Rusije i estradno rusofilstvo u Srbiji. Dojučerašnje gorljive pristalice Putina sada se utrkuju u osudi Rusije za samoživost i gledanje isključivo ličnog interesa. Ta nova pojava antiruskog raspoloženja, diktirana iz vrha srpske vlasti, nije međutim, dovoljno jaka da bi se javno isprsila i rekla čuveno „njet“ Gaspromnjeftu, Putinovoj energetskoj Kominterni. I pitanje je da li će ikad to učiniti pa i po cenu ekonomskog Armagedona.

Kao retko koje preduzeće u istoriji Srbije NIS je tempirana bomba u temeljima domaće privrede. Ne samo zbog uticaja zaustavljanja poslovanja na punjenje budžeta i pad BDP-a. Sekundarne sankcije OFAC-a nezamisliva su pretnja srpskoj ekonomiji koje bi mogle da je bace na smetlište istorije.

Kao što je krajem 2024. godine OFAC najavio sankcije, sada je ruskoj strani na kraju 2025. produžio rok za pregovore o prodaji NIS-a do 24. marta 2026. Ali, nije dao dozvolu NIS-u da posluje do tog datuma. Dakle, OFAK kaže – NIS ne može da posluje dok ne nađe novog suvlasnika. To je loša vest za kraj 2025. godine i mračna novogodišnja čestitka Srbiji.

Ali, bez obzira šta kaže OFAC (a on je u ovom slučaju vrhovni arbitar) ima u Srbiji onih koji nikako da se otrezne i koji i dalje tvrde da NIS normalno posluje. Da, i to je zanimljiv fenomen – na ruševinama NIS-a vežbali su se ove godine po društvenim mrežama razni novinari u pokušaju i netalentovani analitičari. Ne bih, tim povodom, imao ništa da dodam mišljenju Umberta Eka iz intervjua La Stampi: „Društvene mreže dale su pravo govora glupacima koji su inače govorili isključivo u kafanama i to tek pošto bi popili čašu vina, ali njihov govor nije imao nikakve štetne posledice po društvenu zajednicu i oni bi uvek bili brzo ućutkani. Međutim, oni sada imaju pravo da govore kao da su nobelovci. To je prava invazija idiota“. Eto, zahvaljujući NIS-u dobili smo i invaziju glupaka.

Kandidaturu NIS-a za Preduzeće 2025. godine u Srbiji potkrepio bih parafrazom Tajma koji je ove godine izabrao kolektivnu ličnost godine (osmoro arhitekata zaslužnih za razvoj i primenu veštačke inteligencije): „Rešenje za NIS neće samo promeniti Srbiju, nego i način na koji se Srbija menja“.