Prilika za poslovne ljude

Ideja je pametna, jeste prepisana od drugih ali pruža lepu priliku srpskim preduzetnicima i biznismenima da prošire svoje poslovanje i izađu na nova tržišta. Činjenica je, to nisu bogata tržišta ali jesu prilika da se stvore uslovi za potencijalni novi profit.

Nedavno je vlada Srbije, kako je otkrio Forbs Srbija, usvojila dokument kojim se naša država obavezuje da pruži finansijsku podršku pojedinim državama i organizacijama za učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO27 u Beogradu. Vrednost te podrške je do 4,9 milijardi dinara (oko 42 miliona evra), a visina individualne podrške definisaće se kroz ugovore o učešću sa svakom pojedinačnom državom.

Podrška se nudi najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju, zemljama u razvoju bez izlaza na more i međunarodnim organizacijama koje zvanično učestvuju na izložbi. U dokumentu koji je nedavno usvojila vlada Srbije zapisano je da je ta finansijska podrška predviđena za opremanje paviljona, osoblje, promotivne aktivnosti i nacionalni dan (svaka država imaće svoj nacionalni dan u vreme izložbe).

Srbija se na ovakav vid podrške obavezala u Dosijeu za priznanje Međunarodne izložbe EXPO27, koji je usvojio Međunarodni biro za izložbe (BIE), a takav potez predstavlja ustaljenu praksu na svetskim i specijalizovanim izložbama pod okriljem BIE. To pokazuju primeri Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazahstana, Italije i Kine. Tako je, recimo, na svetskom EXPO 2010 u Šangaju za učešće najmanje razvijenih zemalja, zemalja u razvoju bez izlaza na more, malih ostrvskih država u razvoju i međunarodnih organizacija obezbeđena podrška od 100 miliona američkih dolara. A na svetskoj EXPO izložbi u Milanu 2015. godine budžet za tu namenu bio je 76,5 miliona evra. Kazahstan je za EXPO 2017 u Astani odvojio 62 miliona evra za tu vrstu podrške, a na Svetskoj EXPO izložbi u Dubaiju 2020. podrška je iznosila 320,9 miliona američkih dolara (od te sume odvojeno je 133 miliona za poseban Fond za partnerstva). Na Svetskoj izložbi u Osaki koja još traje za program podrške obezbeđeno je 219 miliona američkih dolara.

Za razliku od nekih drugih troškova vezanih za izgradnju objekata za i oko EXPO-a, trošak za podršku pojedinim zemljama-učesnicama deluje smisleno i logično i trebalo bi da dobije podršku domaće javnosti.

Podrška dolasku i učešću malih i nedovoljno razvijenih država na EXPO nije samo čin solidarnosti nego je i atraktivna prilika domaćim poslovnim ljudima koju ne bi trebalo da propuste. Odvajanjem i trošenjem 42 miliona evra država Srbija poslala je signal (podsticaj) domaćim privrednicima da iskoriste EXPO za njihove poslovne interese – da sa poslovnim ljudima iz tih država prave partnerstva, zajednička ulaganja, trgovačke sporazume, uzvozno-izvozne aranžmane, da transferišu znanje i tehnologije i tako sebi obezbeđuju nova tržišta i profit a istovremeno doprinose rastu domaće ekonomije.

Taj primer s podrškom malim i nerazvijenim državama da učestvuju na EXPO27 pokazuje šta treba da bude uloga države – da stvara ambijent i inicijativu prepusti preduzetničkoj ambiciji a ne da se meša kao arbitar i odlučuje o dobitnicima i gubitnicima na tržištu. Ekonomsku aktivnost ne treba da usmeravaju vlada i državni zvaničnici, nego oni koji žele sami da donose odluke o svojoj imovini, svojim poslovima i svom novcu.

Naravno da zbog do sad izraženih sumnji javnosti prema realizaciji projekta EXPO, i ovaj program pomoći pojedinim učesnicima treba da bude transparentan i stavljen na uvid poreskim obveznicima. NJegova suština ne bi trebalo da bude predmet zlovolje opozicije i građanskih aktivista, jer kad se pametno iskoristi to državno ulaganje dobitak će biti opšti – imaće ga domaći privrednici (veći profit), radnici (veće plate i više radnih mesta) i država (ubiranje više novca od poreza).

Na manje zlovolje i bahatosti a više pameti, kad je EXPO27 u pitanju, morala bi da se pozove i vlast. Ako stalno pokušava da ubedi javnost da je EXPO projekat od nacionalnog značaja, onda bi vlast morala dobro da čuje i razume poruku iz Strazbura, sedišta Evropskog parlamenta, i u skladu s njom se ponaša. A Evropski parlament jesenas je usvojio „Rezoluciju o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji“, uglavnom usmerenu na stanje koje je u državi nastalo posle pada nadstrešnice ispred novosadske Železničke stanice. Za tekst Rezolucije glasala je ogromna većina – 457 evroparlamentaraca, protiv je bilo 103, a uzdržano 72. U Rezoluciji je, između ostalog, Evropski parlament pozvao sve zemlje učesnice predstojeće izložbe EXPO 27 da uzmu u obzir „ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama“ i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i postavljanju izložbe.

Vlast u Srbiji, ako joj je stalo do nacionalnog prefiksa EXPO-a, ne sme da se „pravi Toša“ na ovakve ocene evroparlamentaraca i da ih omalovažava i ignoriše. Nedolazak učesnika i posetilaca ili otkazivanje izložbe bili bi loši po državu. Iako vreme ubrzano curi, još nije kasno da se ulaganje u EXPO učini potpuno transparentnim, a njegova izgradnja vrati u ruke struke i nauke. Primer podrške učešću malih i nerazvijenih država na EXPO27 primer je da vlast u Srbiji može kad hoće da se ponaša racionalno i u skladu s nacionalnim interesom.

Fijasko EXPO27 ne bi bio poraz samo vladajuće stranke, kao i što otvaranje i održavanje izložbe ne bi trebalo da bude samo njen uspeh kojim će se bahato kititi. Propadne li EXPO27 biće to još jedan nepotreban poraz države, društva i ekonomije za koji je vlast najveći krivac. Negativan efekat neuspeha (propasti) biće mnogo, mnogo veći od navodnog ekstrapozitivnog uticaja te izložbe na ekonomiju zemlje kojim se vlast neprestano i neosnovano hvališe.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.