Prljav posao za blistavu sinekuru

Za sada su samo (ozbiljne) spekulacije da bi guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić mogao dobiti neku važnu funkciju u najavljenim redovnim kadrovskim pretumbacijama u Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Spominje se više potencijalnih mesta – potpredsednik ECB, glavni ekonomista i član Upravnog odbora. Fajnenšel tajms piše pre neki dan da ako bi Vujčić zaista i dobio prestižnu poziciju potpredsednika ECB-a, to bi značilo da mora dati ostavku na mesto guvernera HNB-a.

Ako više nema dileme da Vujčić pakuje kofere za Frankfurt, pitanje koje intrigira hrvatsku javnost je – ko će ga zameniti u Zagrebu. Istina guverner Hrvatske narodne banke i nije više tako prestižno mesto za koje bi se mnogi otimali otkako je Hrvatska, uvođenjem evra, svoju monetarnu nezavisnost predala u ruke Evropske centralne banke. Ali, ipak to je, za hrvatske prilike, i dalje primamljiva funkcija.

Političko-poslovno-medijske kladionice već uveliko tipuju na imena potencijalnih kandidata za guvernera HNB, a kao sigurica u poslednje se vreme nametnulo jedno ime – Martina Dalić.

Paralelno sa spominjanjem njenog imena kao mogućeg novog guvernera HNB, Martina Dalić punila je novinske stupce i izazvala opravdani bes javnosti neprimerenim slučajem menadžerske bahatosti u kompaniji Podravka, u kojoj je predsednica Uprave od februara 2021. godine.

Portal istraživačkih novinara „Index istrage“ otkrio je da je Martina Dalić pre objavljivanja zvaničnih rezultata devetomesečnog poslovanja Podravke i u vreme zabrane trgovanja za 54.000 evra kupila 350 deonica kompanije na čijem je čelu.

Prema pravilima Evropske unije i Zakona o tržištu kapitala ta vrsta trgovanja strogo je zabranjena članovima uprava i nadzornih odbora kompanije čije se deonice nalaze na berzi 30 dana pre objave finansijskih izveštaja. Ta se mera inače naziva „moratorijum na trgovanje“, a cilj joj je da spreči mogućnost korišćenja povlašćenih informacija pre nego što one postanu javno dostupne.

Stručne službe Podravke, kojima je ona prijavila kupovinu deonica, upozorile su je da je to nedozvoljeno. Posle upozorenja stručnih službi Dalić je, pokušavajući da kontroliše vlastitu reputacionu štetu, samu sebe prijavila Hrvatskoj agenciji za nadzor finansijskih usluga (HANFA), priznala da je napravila grešku i da će te deonice prodati čim prođe moratorijum trgovine i eventualnu dobit uplatiti u dobrotvorne svrhe.

Posle nezakonite kupovine predsednice Uprave Podravke deonica te kompanije dostigla je najviši nivo u prethodnih godinu i po dana.

Kad ju je javnost uhvatila s rukama u pekmezu, predsednica uprave Podravke pravdala se daljim ukopavanjem: „Teško mi je na jednostavan način objasniti kako sam napravila takvu pogrešku“.

Martina Dalić nije bilo ko pa da ne zna šta sme a šta ne sme na finansijskom tržištu. Ona je finansijski „potkovana“ kao malo ko u Hrvatskoj jer je radila kao glavna ekonomistkinja Privredne banke Zagreb, glavni pregovarač u procesu pridruživanja EU, predsednica Uprave Partner banke, zaposlenica u MMF-u, ministarka finansija i potpredsednica Vlade. Gaf s deonicama Podravke prošao je ispod radara vlasti i istražnih organa, što je samo pojačalo utisak javnosti da „vrana vrani ne vadi oči“. Poneki zahtev da Dalić odmah podnese ostavku ili bude smenjena slabo se čuo na nadležnom mestu.

Najveći šamar koji je Dalić tim povodom dobila bilo je odbijanje Autonomne ženske kuće Zagreb (AŽKZ) da primi donaciju od 2.157,50 evra koju je uplatila Martina Dalić 31. oktobra.

Kao razlog odbijanja navedena je ocena AŽKZ da je taj novac kontaminiran (eufemizam za prljav). U toj sumi sabrana je dobit na rastu deonica od 157,90 evra plus 2.000 evra lične donacije Martine Dalić.

I pored sveg posipanja pepelom protagonistkinje, afera s nezakonitom kupovinom deonica otkrila je manire visokih državnih službenika i način funkcionisanja političkog mentaliteta menadžera u privredi.

Bahatost, nedodirljivost, zaštićenost i uverenje „niko mi ništa ne može“ samo potvrđuju mišljenje dela hrvatske javnosti da je Martina Dalić dobila mesto predsednika Uprave Podravke kao sinekuru od premijera Andreja Plenkovića i da se na njemu oseća komotno.

To je, između ostalog, moguće i zato što država u Podravci ima 25,5 odsto vlasničkog udela. A zasluga za tu sinekuru je odrađen prljavi posao za premijera Plankovića i vladajući HDZ u ogromnoj aferi Agrokor koja već osam godina potresa Hrvatsku.

Martina Dalić je kao ministarka privrede u Plenkovićevoj vladi (bila je i ministarka finansija u vladi Jadranke Kosor) vodila „operaciju Agrokor“, bila je glavni kreator izrade lex Agrokor, zakona koji će zauvek ostati kontroverzan kao i cela operacija Agrokor, i ključni operativac tajne i neformalne grupe Borg koja je vlasnika Ivicu Todorića najurila iz njegove kompanije.

U javnost je do sada procurio samo manji deo „kontaminiranih“ poslova koje je ministarka Dalić vodila sa svojom ekipom u „operaciji Agrokor“ (o čemu Todorić ima brojne dokaze), ali i to je bilo dovoljno da je se Plenković reši.

Naravno, ne grubom smenom nego elegantnom ostavkom koju je ona neopozivo podnela. Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (USKOK) navodno je pokrenuo opsežnu istragu kako bi utvrdio eventualne nepravilnosti i sukobe interesa, ali nije pronašao dovoljno dokaza pa ju je zaključio.

I pošto se prašina slegla, stigla je i utešna nagrada iz Banskih dvora – mesto predsednice Uprave Podravke s mesečnom zaradom od oko 15.000 evra, plus godišnji bonus, službeni automobil i vozač. Dobro upućeni novinari tvrde da je Martina Dalić taj poklon premijera primila kao najveću – kaznu, uz konstataciju da je poslana „u Sibir“. I u „Sibiru“ nastavila je da rastače imovinu Ivice Todorića – u ime Podravke kupila je Belje, PIK Vinkovci i Vupik i tako učinila veliko državotvorno delo zadržavajući Baranju u hrvatskom vlasništvu.

Nije teško predvideti da afera s nezakonitom kupovinom deonica neće sprečiti nekadašnju nestašnu liberalku da se vrati u političko-finansijsko središte zbivanja dobijanjem nove sinekure Nema sumnje da bi povratnica iz „Sibira“ mogla da se ogreje u fotelji guvernerke Hrvatske narodne banke.

* * *

I Srbija je puna sličnih primera deljenja sinekura ljubimcima vladajuće partije. Srećom, konkretan slučaj teško je ostvariv. Razlog je osakaćena berza na kojoj malo ko ima interes da bilo šta kupuje. Na Beogradskoj berzi stanje je takvo da se ne može ni mešetariti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.