Rezolucija i korupcija

Pretpostavljam da bi Bogoljub Karić digao obe ruke za onaj deo Rezolucije u kojem se upozorava na sistemsku korupciju i zahteva transparentna i nepristrasna procena korupcije u Srbiji. Imao bi i Bogoljub ponešto da kaže o korupciji. Njegova kompanija godinama ne uspeva da u Beogradu izgradi „Tesla grad“ jer je odbio da učestvuje u korupciji pri dodeli lokacije i izdavanju dozvola.

„Nedam pare za mito i korupciju“, navodno je rekao Bogoljub na nadležnom mestu. Ne zna se da li je bio isprovociran da to kaže ili je tom rečenicom želeo da stavi do znanja svoj uslov za investiranje, ali sled kasnijih događaja ukazuje da je posle toga skinut s liste poželjnih domaćih investitora.

Koliko ima istine u ovoj priči pokazaće vreme, ali je činjenica da je „Tesla grad“ stekao status jednog od najdugovečnije neostvarenih građevinskih projekata u Srbiji. Projekat „Tesla grad“ datira iz 2014. godine i tada je za njega spominjana lokacija u blizini Pupinovog mosta a zatim u Makišu koji je trebalo da bude pandan Beogradu na vodi. Iako je navodno tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali „svesrdno“ prihvatio tu ideju, na „Tesla grad“ pala je prašina.

Forbs je letos objavio da kompanija BK Tesla ponovo pokreće inicijativu za izgradnju „Tesla grada“, odnosno Urban Green Smart Living centra u Beogradu. Iz kompanije su objavili da je zvanična inicijativa upućena Gradu Beogradu i da je projekat vredan više milijardi evra. „Uprkos prethodnim pokušajima u proteklih 10-12 godina, grad još nije obezbedio odgovarajuću lokaciju i podršku“, objasnili su iz BK grupe, koja je bila otvorena za svaki oblik saradnje (kupovina zemljišta, privatno-javno partnerstvo, ulaganje sa strancima).

Rezolucija Evropskog parlamenta mogla bi da „povuče za jezik“ srpskog biznismena da javno otkrije da li je „Tesla grad“ zaista zamrznut zato što nije hteo da „podmazuje vlast“ i učestvuje u korupciji. Bogoljubu Kariću može se štošta zamerati, ali mu se ne može osporiti pionirska uloga u nastajanju prvog privatnog biznisa u Titovoj Jugoslaviji. Kad on danas u negativnom kontekstu spominje korupciju, može mu se verovati da ona uništava biznis i poslovanje svake privatne kompanije.

Uostalom, Karić nije otkrio „rupu na saksiji“, samo je potvrdio ono o čemu se njegove kolege retko javno izjašnjavaju i što je vidljivo svakom građaninu ove zemlje a od pre neki dan, zahvaljujući poslanicima Evropskog parlamenta, i poreskim obveznicima u državama Evropske unije.

Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrt nedužnih ljudi nesrećno je finale dugogodišnje korupcionaške prakse u građevinskoj industriji, stambenoj izgradnji i realizaciji velikih infrastrukturnih objekata u Srbiji u kojoj je Karić odbio da učestvuje.
Rezolucija Evropskog parlamenta nije samo „gradu i svetu“ objavila kako je poslovni ambijent u Srbiji okovan korupcijom.

Taj dokument će, nažalost, imati negativan uticaj na buduće pozicioniranje Srbije u međunarodnoj podeli rada i privlačenju stranog kapitala i znanja. Strane kompanije, koje su u poslednjih desetak godina svojim parama pozitivno uticale na ekonomski rast Srbije, posle Rezolucije „dva puta će meriti i jednom seći“ u odlučivanju da li da investiraju u državu u kojoj je korupcija stigla do nivoa da ubija ljude. Zašto bi vlasnici kompanija reskirali da ih boli glava i da im pada vrednosti korporativnih akcija na berzi zbog slučajne i nenamerne upletenosti u korupcionaški skandal s kontroverznom vlašću u zemlji kakva je Srbija.

Korupcija je trošak koji sve kompanije ugrađuju u cene finalnih proizvoda i prevaljuju na potrošača. Kad se građani u dućanu pitaju zašto je neka roba (hrana, bela tehnika, kućna hemija) skuplja u Srbiji nego u Evropskoj uniji ili zašto kvadrat stana u Beogradu košta koliko i u Berlinu treba da pogledaju Indeks korupcije Transparency international po kome je Srbija među četiri najkorumpiranije države u Evropi. Cenu korupcije uvek plaćaju potrošači, korupcija je jedan od bitnih uzroka siromašnog društva pa otuda ne čudi zašto je Srbija među najsiromašnijim evropskim državama.

U ekonomiji u kojoj postoji endemska korupcija privredni subjekti i njihovi vlasnici ne osećaju se komotno. Korupcija jedino prija biznismenima koje je na tržište instalirala (bilo koja) vladajuća partija s kojom prave dilove kao spojeni sudovi.

Da se razumemo, niko od  stranih poslodavaca neće pobeći iz Srbije ni danas ni sutradan posle usvojene Rezolucije Evropskog parlamenta. Rezolucija je samo opominjuća crvena lampica koju je upalila EU, najveći i najznačajniji ekonomski partner Srbije. To je slično kao što trgovački lanci nisu odmah sutradan odgovorili na odluku vlade da im ograniči marže nego su čekali mesec-dva pa onda krenuli da zatvaraju dućane i supermarkete i otpuštaju zaposlene.

Rezolucija će evropskim poslovnim krugovima poslužiti kao politički signal za budućnost. Srbija će tek u narednim godinama osetiti šta znači njeno usvajanje u Strazburu pre neki dan. Pokušaj predsednika Srbije da poslanike koji su glasali za Rezoluciju proglasi lažovima i bolesnicima slab je argument za nastavak i pojačano ulaganje evropskog kapitala u Srbiju.

Rezolucija je samo potvrda da predstavnici građana evropskih država misle isto što i menadžeri nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji – da je korupcija najveća prepreka normalnom poslovanju.

Možda danas ne izgleda tako ozbiljno i strašno pa političari iz srpske vlasti sebi mogu da dozvole luksuz sprdanja s Rezolucijom Evropskog parlamenta. Ali, kad-tad to će se obiti o glavu domaće ekonomije, njenog rasta, razvoja, izvoza, zapošljavanja, inovacija.

Ministar zdravstva reći će pre neki dan u Parlamentu da su blokade (na koje evropski parlamentarci gledaju sa simpatijama) na putevima (delom finansiranih novcem evropskih poreskih obveznika) unazadile Srbiju „minimum četiri-pet godina“.

To je, naravno, naprednjački spin ali je zato istina da je korupcija koja je ugrađena u izgradnju tih puteva opljačkala građane za milijardu-dve evra i ubila 16 osoba. Zato je vredno zamisliti se nad dilemom šta ako je Rezolucija početak mogućeg repozicioniranja Srbije kao najkorumpiranije države sveta (uz Južni Sudan, Nikaragvu, Severnu Koreju, Venecuelu, Somaliju) u očima međunarodnih partnera.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.