Visoka cena predsednikovih autogolova stiže na naplatu

Nakupilo se mnogo nagoveštaja, signala i opipljivih dokaza koji potvrđuju žalosnu činjenicu da režim u Beogradu izvozi nestabilnost u region i Evropu i sugerišu nimalo laka nadolazeća vremena za građane i poslovne ljude. Nije u pitanju samo globalna politička i ekonomska kriza kao uzrok nestabilnosti koja pogađa sve zemlje u svetu i iza koje se najčešće krije vlast u Beogradu. Srbija ima dodatni „kamen oko vrata“, njen primarni problem su odluke koje nesmotreno ali s jasnom namerom i sistematski donosi politički vrh države. Takozvani autogolovi. Takvim delovanjem Srbija stiče očajnu reputaciju i nameće se kao remetilački faktor koji ugrožava evropsku bezbednost. Septembar je bio period kad se razbistrila ta loša slika Srbije u svetu, koja je dodatno osnažila tezu da je postala Putinov poligon za destabilizaciju Evrope.

Autogolovi su očigledni i čisti.

Koliko god se režim u Srbiji trudio da se „pravi Toša“, bezbednosne službe Moldavije dokumentovale su da su dvojica srpskih državljana organizovali kampove u Loznici u kojima su Putinovi agenti obučavali državljane Moldavije i Rumunije za izazivanje masovnih nereda i destabilizaciju Moldavije uoči izbora, učili ih kako da probijaju policijske kordone, pružaju otpor snagama reda, koriste gumene palice, lisice, pa i vatreno oružje. Pritisnuta nepobitnim dokazima Srbija je priznala postojanje kampova i uhapsila dvojicu organizatora a predsednik Srbije nonšalantno je konstatovao da „u Srbiji deluju sve svetske službe“, čime je indirektno potvrdio da su Putinovi agenti vršljali po Srbiji uz znanje njene vlasti.

Samo neki dan kasnije pao je novi autogol. Mond je objavio da francuski istražni organi sumnjaju da je državljanin Srbije organizovao operacije destabilizacije usmerenu na verske i spomeničke lokacije u Parizu i okolini. Operacije stranog mešanja imale su za cilj da poseju razdor u francuskom društvu, a francuski istražni organi sumnjaju u umešanost ruske vojne obaveštajne agencije GRU, što su dodatno potkrepili i obaveštajni podaci dobijeni kroz saradnju Francuske i savezničkih zemalja.

Ponovo pritisnuta nepobitnim dokazima srpska policija priznala je umešanost 11 srpskih državljana i uhapsila ih, uz tvrdnju da su radili za stranu obaveštajnu službu (prećutkujući da je to ruska služba). Oni su od aprila do septembra 2025. godine na području Pariza bacali zelenu boju na muzej Holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran, lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem i ostavljali svinjske glave pored muslimanskih verskih objekata. A ispred Brandenburške kapije u Berlinu postavili betonirane skelete sa ispisanim porukama. Bio je to drugi autogol za reputaciju Srbije čiji se predsednik uporno hvali da je država kojom upravlja faktor mira i stabilnosti u regionu i Evropi.

To što su ove dve informacije, posle saopštenja policije, postale tabu teme u Srbiji ne znači da Evropa žmuri pred nepočinstvima vlasti države koja i dalje (makar samo retorički) ističe evropske integracije kao svoj strateški cilj. U svim evropskim prestonicama ovi incidenti upisani su kao prekršaj za žuti karton predsedniku Srbije.

Treći udarac ispod pojasa (reputacioni autogol) Srbija je zadobila u Njujorku gde se predsednik proveo kao „bos po trnju“. Dve odluke Trampove administracije bacile su u zasenak predsednikovo gostovanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija – aktivirane su sankcije NIS- u i zadržane visoke carine (35 odsto) na robu uvezenu iz Srbije. Pokušaj da u razgovoru sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom izlobira snižavanje carina završio se fijaskom jer je Besent (drugi put za šest meseci, prvi put proletos na Floridi) „otkačio“ predsednika Srbije pošto je iznenada „imao preča posla“.

Ugrožavanje reputacije Srbije bio je intervju koji je predsednik Srbije tražio od Mihaela Martnesa za Frankfurter algemajne cajtung. Martens je u prethodnom autorskom tekst žestoko kritikovao režim u Srbiji. Taj izmoljeni intervju bio je dodatna blamaža od autogola srpskog predsednika koji je čitaocima i javnosti Evrope potvrdio Martensove ocene iz autorskog teksta o predsedniku Srbije kao autokratskom vladaru pupčanom vrpcom vezanom za Rusiju i Putina.

Posle uvođenja sankcija NIS-u predsednik Srbije poručio je iz Njujorka građanima i privrednicima „da ćemo platiti izrazito visoku cenu“ te dve odluke američke administracije. Niko iz opozicije nije umeo tako jasno i precizno da opiše užas posledica spoljne politike Srbije kao njen predsednik. Naravno, predsednik tvrdi da su krivci za naš visoki račun Zapad i Rusija, a ne njegova pogrešna i pogubna politika.

Sve ove reputacione autogolove predsednik je pokušao da eliminiše prisustvom na samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu odakle je brže-bolje poručio: „potvrdili smo posvećenost dijalogu, miru i stabilnosti. Moja politika će ostati politika mira i stabilnosti“. Kako smo to potvrdili? Slike pozdrava i poljubaca s nekim od evropskih političara, koje je okačio na Instagramu, i nisu neki uverljiv dokaz. Uverljivija je slika predsednika Srbije u magarećoj klupi na Samitu. Fudbalski rečeno, VAR iz Kopenhagena potvrdio je da su autogolovi, koje je predsednik ugurao u mrežu Srbije, nažalost regularni.

Uprkos predsednikove slavodobitne poruke iz Kopenhagena, u Srbiji rastu strah i neizvesnost. Visoka cena predsednikovih autogolova stiže na naplatu. I ne samo građanima. Banke, dobavljači, kupci, osiguravači… svi sada drugačijim aršinima mere rizik poslovanja u Srbiji i rada sa srpskim kompanijama. Svi oni će tu „izrazito visoku cenu“ morati da ugrade u povećane kamate, u premije osiguranja, u više cene sirovina, transporta, u poskupljenja svojih finalnih proizvoda i usluga. Eto odgovora na pitanje zašto je inflacija u Srbiji među najvećima u Evropi. Može li u takvim okolnostima Srbija ekonomski da prosperira? Da li u tom slučaju Srbija postaje dobro mesto jedino za kapital koji u njoj treba oprati? Hoće li u Srbiju i dalje dolaziti nedostajuća radna snaga iz Bangladeša, Sirije, Gane… ili ona i njima postaje rizično mesto za rad i život? Mislite o tome kad na sledećim izborima zaokružujete svog favorita.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.