Rakija, bensedin, antidepresiv…

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Znate šta, gospon doktor, da ja dođem neki drugi dan? Vidim da ste danas nadrkani.“ Svaka sličnost sa autorom teksta je ,nadam se, slučajna!

2. Kolumna je kao i uvek vrh vrhova. Respekt i poštovanje autoru.

   „LJUDI LIČE NA TEMPIRANE BOMBE“…
   Ej jbt kakvo genijalno zapažanje … To sam lično odavno primetio …ljudi hodaju kao roboti, nigde smeha na licima ,več samo mrzovolja i zlovolja, potuljenost, prividna ravnodušnost i pomirenost sa sudbinom.
   Još uvek nigde kritične mase niti dovoljno jake inicijalne kapisle pa da konačno dođe do „velikog praska“… da jednom definitivno prekinemo sa ovom agonijom …koju nazivamo – život.

   1. Potpuno ste u pravu. Kada je, onako mučki, ubijen Đinđić, tačno sam znao šta nas čeka i tada sam prestao da se smejem. Treba nam ponovo jedan On, da bi nekako izorganizovao, usmerio, isplanirao… “Veliki prasak“. Ono što nam se sada “nudi“ je jad i beda, ni bleda kopija Zokija, tek su nešto malo bolji od establišmenta na vlasti, što baš i nije teško, zar ne ?!?

3. Odličan tekst!