Nedim Sejdinović

Nema nikakve sumnje da je politički analitičar Boban Stojanović u pravu kada je zaključio da je u toku inauguracionog govora, tzv. predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trenutku izmislio kako je pre neku noć sedam sati pričao, valjda preko Skajpa ili Zuma, sa predsednikom „jedne moćne, velike zapadne države“, koji mu je tom prilikom poverio svoje najintimnije misli, ideje i tajne.

Šetao se Mujo često po šumama i planinama, i brao pečurke, najčešće vrganje, koje potom suši i teglira, pa onda ih stavlja u skoro sva jela, a ponešto podeli i prijateljima.

Krenemo tako drugar i ja na nedeljne izbore, uprtivši strepnju i nadu, sa prijateljem i psom Lazom.

Pre nekoliko dana preminula, ex-državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt u Srbiji je omiljena koliko i čir na dvanaestopalačnom crevu, pa i manje od njega.

Nije baš svima poznato da je od čuvenog filmskog klasika „Brajanovo žitije“, koji je po nekim anketama najbolja komedija svih vremena, produkcijska kuća EMI odustala samo nekoliko dana pre početka snimanja.

Kako je počelo, a još nije zapravo počelo, jasno je da će ovo biti baš brutalna izborna kampanja, tokom koje će biti potrebno mudrosti, medikamenata, pa i psihološke pomoći da se očuva ono malo psihičkog i fizičkog zdravlja kojeg je eventualno preostalo posle decenijske vladavine kafanskih siledžija i ljudske faune koju u srećnim zemljama ljudi susretnu samo dok bindžuju krimi i horor-serije.

Ako se – što kaže naš nepotkovan, ali mudar narod – po jutru dan poznaje, aprilski izbori će, u oštroj konkurenciji, biti najtragikomičniji od 1990. godine naovamo.

Priča se kako su nekakvi vanzemaljci-đuskatori, koji su voleli dobar provod, landarali kosmosom i tako stigli do Sunčevog sistema.

Postoje u velikom zapadnom svetu univerziteti koji su u dobroj meri namenjeni strancima, i to onima koji dolaze iz zemalja trećeg, četvrtog ili petog sveta.

Samo onaj ko još uvek iz nepoznatog razloga misli da režim Aleksandra Vučića ipak ima nekakve obzire i granice, i da nije spreman na sve, ali baš na sve – mogao je da veruje da se u javnosti jednog trenutka neće pokrenuti pitanje neadekvatnog nacionalnog porekla političarke Marinike Tepić, koja će biti prvo lice glavne opozicione koalicije na sledećim parlamentarnim izborima.

Đavola bi Srbija pobedila Portugal i plasirala se na svetsko prvenstvo sa tendencijom da tamo bez većih problema trijumfuje – izveštavaju naši mediji – da se Vučić nije sastao sa fudbalerima, obećao im pare, ulio golemo samopouzdanje, razmenio poglede i reči ljubavi sa Piksijem, kojeg je upravo on znalački predložio za selektora fudbalske reprezentacije.

Postoji diljem bivše Jugoslavije izreka koja veli da je kvalitet krompira obrnuto srazmeran koeficijentu inteligencije, nivou obrazovanja i uravnoteženosti seljaka koji ga sadi i neguje.

Pre neki dan prolazim pored jedne od budućih sajber-novosadskih pijaca, koje gradske vlasti uskoro treba da pokriju najsavremenijim, skupim kamerama, kojima će se stati na put žestokom kriminalu koji se raspomamio među tezgama.

I protekloga puta pisao sam o Limanu, delu Novog Sada u kojem naprednjaci onomad fasovaše debakl na izborima za savete mesnih zajednica od građana koji su se samoorganizovali i koji su, što se kaže u narodu našem, smelo izašli na megdan hiljadostruko jačem protivniku.

Da poljski režiser Kšištof Kješlovski nije prerano napustio ovaj svet, možda bi mu ovih dana palo na pamet da snimi nastavak svoje trilogije „Tri boje: Crveno, Plavo, Belo“ u Novom Sadu, u gradskim kvartovima koji se nazivaju Limani. Sve tri boje imao bi u jednom, a neverovatan mizanscen pripremljen je zahvaljujući noćnim aktivnostima članova Srpske napredne stranke.