Naprednjačke duple finte 1Foto: Medija centar Beograd

Samo onaj ko još uvek iz nepoznatog razloga misli da režim Aleksandra Vučića ipak ima nekakve obzire i granice, i da nije spreman na sve, ali baš na sve – mogao je da veruje da se u javnosti jednog trenutka neće pokrenuti pitanje neadekvatnog nacionalnog porekla političarke Marinike Tepić, koja će biti prvo lice glavne opozicione koalicije na sledećim parlamentarnim izborima.

Do sada su ovu političarku, koja već nekoliko godina uspešno radi na svom imidžu, napadale ili režimske desničarske grupacije („Marinika, shvati, nećemo stati!“) ili režimski mediji, koji su malo-malo pa podsećali na njene ranije političke stavove koji su promovisali suočavanje Srbije sa ratnom prošlošću i zločinima, kao i priznavanje genocida u Srebrenici.

Za Marinikino dezavuisanje u režimskim medijima upotrebljavane su i njene bivše stranačke kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koje i inače o svakome ko napusti ovu interesnu guru-sektu a ne partiju, a koja dugo već godina koalira sa naprednjacima – pričaju besprizorne gadosti, ne libeći se da se pritom služe i najprimitivnijim seksističkim uvredama.

Naravno da je Tepićeva prst u oku vlastima, jer ubada tamo gde najviše boli: sa javnošću deli – a oni ne znaju kako oni do nje i od koga dolaze – konkretne dokaze o vaskolikoj korupciji i bezobalnim kriminalnim radnjama Vučića i njegovih podanika.

Nije, naravno, to specijalnost samo naprednjaka, to Srbiju dugo već guši, ali su oni taj zanat savršeno savladali. Štaviše, ništa osim toga – kada se govori o tzv. vođenju politike – i ne znaju.

A u pitanju je doživljaj politike kao polja laži, podmetanja, spletki, intriga, fantazmagorije, sadističkog iživljavanja nad razumom građana i, dakako, suludog bogaćenja.

Stoga su k sebi, po nekakvoj inerciji, privukli sav politički ološ koji je poslednje tri decenije obitavao na ovim prostorima.

Bez greške.

Narodski rečeno, sva govna su isplivala na površinu, što možda i nije tako loše, jer se tako prirodno izvršila diferencijacija za neka buduća, drugačija vremena, koja ćemo valjda nekada dočekati, naravno ako se svi u međuvremenu u govnima ne podavimo.

To su ljudi koji se nisu samo doktorirali sve bedastoće ovoga sveta, nego i sladostrasno uživaju u njima.

Misle da oni koji su drugačiji, i koji nemaju njihove „veštine“ – predstavljaju niža i slaboumna bića koja zaslužuju jedino da danonoćno rade za 300 evra, i da za to budu zahvalni.

Ponekad se pozivaju na ulični moral, do kojeg inače drže jedino oni koji drugih moralnih skrupula nemaju.

E sada, ako se pitate kako se desio taj fenomen, kako su se stvari obrnule naopačke, otkuda se na jednom relativno malom prostoru nakupio tako veliki broj ljudskih kreatura i otkud im tako velika moć – vratio bih nas u devedesete i naše jezive ratove.

Oni su bili i ostali generator takoreći epskog zla, koji u Srbiji nikada nije isključen, a kamoli dekonstruisan.

Na kraju su, stoga i po prirodi stvari, izrodili Aleksandra Vučića i sve ono što on simbolizuje.

Kada dođu takva vremena i zavlada ljudska fukara, onda svuda oko sebe imate cinizam, antropološki pesimizam, a čovek čoveku postane kurjak.

One generacije koje su stasale proteklih deset godina, oni koji nisu klisnuli ili ne planiraju to da urade, osim retkih, baš retkih – ni ne pomišljaju da je drugačiji, bolji svet moguć.

Naprednjačka propaganda ne samo da je ubila politiku kao takvu, nego je sahranila i sve humanističke ideje.

Život se svodi na tegobu, grč, podvalu, beznađe.

Ljudi su toliko zbunjeni da više ne razlikuju dobro i zlo, ne znaju kada je dan, a kada noć.

Kao i sve totalitarne propagande, i ova Vučićeva ima za cilj da oduzme razum i orijentaciju.

Neki nemački građani su svedočili u onom periodu nakon rata, da su bili toliko izbombardovani fašističkim agitacijama, da više nisu znali ni da pređu ulicu.

Dobro plaćeni spin-doktori Vučićevog režima, sa brojnim svojim saradnicima sa raznih strana političkog spektra, neprestano prave duple finte i duple paseve, da građani samo, kao mačići kada im mašete nečim pred očima, hipnotisani, sinhronizovano okreću glavu levo-desno.

Vratimo se na Mariniku i na pinkovski istup bića iz horor-filmova, paramilitarca i reketaša Dragoslava Bokana.

Ako neko misli da njegov fašistički napad na Mariniku samo spontani izliv nacionalne mržnje, taj ništa nije naučio u ovih desetak godina.

Bokan je brižljivo planiran i režiran, kako bi se zapravo na najefikasniji način biračkom telu poslala poruka o Marinikinoj nacionalnosti.

Računalo se naravno i na to da će deo javnosti, sa pravom i za svaku pohvaliti, graknuti i da će nesvesno učestvovati u diseminaciji ove poruke.

Iako je Bokanov napad kod dela javnosti prouzročio simpatije za Mariniku, budimo realni da će joj „rumunska krv“ u ovakvoj Srbiji biti – ozbiljan nedostatak.

Pritom je Vučić od ovog napada oprao ruke. Jedna nakazna propagandna vežba nakazne politike.

Ne zaboravimo da je vlast naprednjaka pre svega utemeljena na ultranacionalističkom biračkom telu, nasleđenom od radikala.

I to telo valja neprestano hraniti i održavati u formi.

Na drugom mestu su oni obični, razjebani i utrnuli građani kojima možeš da prodaš šta god ti je volja, a koji bi smatrali da je i uvođenje „naprednjačkog prava prve bračne noći“ dobar politički potez, koji će pobediti belu kugu.

A i deca koja se budu rodila možda će naslediti sposobnost da berićetno plivaju u govnima.

I treći su oni, na žalost brojni, korumpirani, koji su udobno smestili svoje dupe u sveopštoj mahnitosti, i koji izigravaju prefinjene građane.

Postoji onaj vic u kojem se Mujo hvali Hasi kako se, napokon, rešio tašte.

Kako si to uspeo?

Pa razveo sam se od Fate.

Neće se, dragi moji, problem sa Bokanovim ispadom rešiti tako što će ovaj lelemud i TV Pink biti sankcionisani.

Rešiće se kada se oslobodimo Fate Vučić. Za početak.