„Priznao je to i Aleksandar Vučić“: Ruski list o neuspelom „beogradskom desantu“ na Crnu Goru

Sa svojim ključnim zadatkom, da podrži balkanske zemlje-kandidate na njihovom putu ka EU, samit je uspešno okončan iako nije prošao bez novog zaoštravanja odnosa između balkanskih suseda Srbije i Crne Gore, piše Genadij Sisojev, dopisnik ruskog lista Komersant sa Balkana.

Uoči održavanja samita, crnogorske vlasti deportovale su oko 90 pristalica srpskog predsednika Aleksandar Vučić, koji su stigli iz Beograda, sumnjajući da pripremaju provokacije tokom događaja.

To što je za mesto održavanja ovogodišnjeg samita EU–Balkan izabrana Crna Gora predstavlja logičnu odluku EU. Crna Gora je zvanično proglašena liderom procesa proširenja EU, koji je ponovo pokrenut 2022. godine, i računa da će pristupiti Uniji već 2028. godine.

U Briselu, međutim, za sada ne isključuju mogućnost da buduće članice prvo dobiju postepeno, a ne puno članstvo, pošto je evropska komesarka za proširenje Marta Kos nedavno upozorila da „trojanski konji koji bi podrivali EU iznutra ne mogu postati njeni članovi“.

Ipak, rukovodstvo Evropske unije ne prestaje da uverava balkanske zemlje da je njihova budućnost u ujedinjenoj Evropi.

Sudeći po svemu, upravo je u tome ovogodišnji samit, održan u crnogorskom letovalištu Tivat, bio uspešan.

„Ovaj samit predstavlja prekretnicu za Crnu Goru, za Balkan i za samu Evropsku uniju u trenutku kada je politika proširenja ponovo dobila strateški značaj“, ocenio je predsednik Crne Gore Jakov Milatović.

„Samit donosi novu nadu i svežu energiju svim zemljama kandidatima, potvrđujući posvećenost evropskoj perspektivi regiona“, dodao je on.

Za ostvarenje glavnog cilja samita nije bilo potrebno čak ni poštovati ranije obavezne formalnosti. Za razliku od prethodnih sličnih skupova, ovoga puta nije usvojena završna deklaracija. Pokazalo se da su dovoljna uveravanja lidera balkanskih zemalja prisutnih u Tivat da je članstvo u EU njihov glavni cilj i da su zato spremni da ispune „domaće zadatke“ iz Brisela kroz sprovođenje reformi, potpuno usklađivanje spoljne politike sa kursom EU i rešavanje sporova mirnim putem.

Međutim, upravo sa ovim poslednjim pojavili su se problemi već tokom samog samita.

Uoči događaja, crnogorske vlasti deportovale su 87 pristalica predsednika Srbije Aleksandar Vučić, koji su u Crnu Goru stigli čarter letom iz Beograda, sumnjajući da pripremaju provokacije tokom samita.

Prema podacima policije, svi gosti iz Beograda bili su fizički snažni muškarci, većinom istetovirani, a mnogi su se nalazili u policijskim evidencijama. Lokalni mediji su, pozivajući se na izvore iz bezbednosnih službi, izvestili da je „beogradski desant stigao radi sprovođenja agresivnih akcija podrške“ predsedniku Srbije, kao i da su informacije o njima crnogorskim partnerima prosledile francuske obaveštajne službe koje su obezbeđivale posetu predsednika Emanuela Makrona Crnoj Gori.

Da je reč o aktivistima povezanim sa srpskim vlastima priznao je i sam Aleksandar Vučić, koji je doputovao u Tivat i izjavio da su oni samo želeli da tokom samita razviju transparent sa natpisom „Srbija pobeđuje“.

Ipak, istog dana srpski graničari počeli su da po nekoliko sati zadržavaju građane Crne Gore koji su ulazili u Srbiju. Zbog toga je čak i Evropska komisija morala da izda upozorenje.

„U trenutku kada samit EU – Balkan govori o značaju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, neophodni su međusobno poštovanje i dijalog“.