(Post)izborna šizofrenija 1Foto: Medija centar

Krenemo tako drugar i ja na nedeljne izbore, uprtivši strepnju i nadu, sa prijateljem i psom Lazom.

Laza je obučen za borbu protiv izbornih nepravilnosti, šalimo se.

Strepnja je razumljiva i golema: godinama pristižu izborni rezultati od kojih se kasnije psihički oporavljaš mesecima, a nada nije impozantna, možda će se desiti čudo, najverovatnije neće, ali i neki mali pomaci su važni, ne bi li čovek pronašao razlog da ne bude ono baš skroz-naskroz mizantrop, i da ljude oko sebe posmatra kao tikvane i/ili pokvarenjake.

Kada su, uveče, počeli da pristižu rezultati, po društvenim mrežama, pre svega iz gradskih centara, nada je postala dublja od strepnje: nije malo onih koji su se izdigli iz beslovesne mase i poslali svojim glasom poruku da ne žele da žive u zverinjaku, u čmaru Evrope, i da im je jasno – i pored desetogodišnjeg hirurškog zahvata lopatom na otvorenom mozgu u budnom stanju – da vladar nije nikakav čudotvorac nego prevarant i šalabajzer.

Nismo naivni i neiskusni, znamo da će sve biti drugačiji kada počnu da pristižu predgrađa i manja mesta.

Red je na izbornom mestu dug – dok drugar odlazi da glasa, ja ću sa Lazom pričekati.

Nekada će u budućnosti valjda i kućni ljubimci imati pravo glasa, bar recimo polovinu ljudskog glasa, napredovaće civilizacija u tom pravcu sigurno.

Postoji, naravno, mogućnost da svoj glas prodaju za par ćevapa, ali tu se ne razlikuju mnogo od ljudskih bića koji menjaju svoje pravo da slobodno biraju za kilo brašna, sto grama kafe i kesicu bombona.

Oni skloni biznisu, za dve crvene.

Treći, samo za tapšanje po ramenu.

Ponekad ne treba ni to, dovoljan je „Informer“.

Psi ipak ne mogu tako nisko da padnu.

Iz dubokog politikološkog promišljanja prekide me Laza, koji je zalajao na par grubijana koji su nedaleko od mene takođe džedžali ispred izbornog mesta.

Poznati su mi odranije, sa prethodnih izbora: naprednjački stručnjaci za biračka posla.

Izgledom su takvi da čovek, da može da bira, sa njima ne bi delio ne kvart nego ni planetu.

Bez maski i kostima mogli bi da glume negativce u filmovima epske fantastike.

Sve se odvija takoreći rutinski.

Pristižu skupi automobili, iz kojih sa pratnjom izlaze nekakvi jadni ljudi, skromno obučeni starci, pripadnici marginalnih grupa, sirotinja-raja i odlaze da daju svoj glas, kako je unapred dogovoreno.

Dobro su izdresirani.

Godine su prošle, i svi se međusobno poznaju, i oni grubijani, i pratioci, i glasači, i članovi biračkog odbora koji malo-malo pa izlaze napolje i telefoniraju – razmenjuju pozdrave i pitaju se za zdravlje.

Što bi naš narod rekao, članovi udruženog zločinačkog poduhvata. Jedan brkati pratilac pita džedžećeg grubijana kako mu je sin, šta planira da upiše na jesen.

Ovaj odgovara, ugostiteljsku školu.

Brko mu kaže da moraju ubrzo, kada dođe lepo vreme, da napokon realizuju stari dogovor i okrenu jagnje na ražnju.

Ovaj klima glavom, kaže – naravno.

Vidimo se ubrzo!

Godine su prošle, ljudi koji se bave naprednjačkim izbornim menadžmentom, prevarama i muljažama, zbližili su se, pala su tu sigurno i kumstva, ljubavi, veridbe i ženidbe.

Mikrokosmos.

Nakačeni su na državne fondove, živi se relativno okej, snašli su se.

Bezbrižni, sigurni su da će ovo večno trajati.

Za njih je ovo posao kao i svaki drugi.

Ni čuvari u koncentracionom logoru nisu skrušeno podrhtavali pod teretom savesti, nego su čavrljali o deci i planirali zajedničke zabave.

Dok pristižu ohrabrujući rezultati sa nekih gradskih izbornih mesta, druga se ne zatvaraju jer je ogromna gužva.

Opozicija je bila izričita, ako bude velika izlaznost, Vučić je živ najebao.

RIK se povlači u tihovanje.

Nada postaje erektilna.

Lajne su se usijale.

Opozicija tvrdi da je osvojila Beograd.

A onda hladan tuš, pristižu prve procene rezultata.

Ne samo da je Vučić/SNS pobedio nego su u skupštine ušle i tri političke opcije koje bi sutra pozvale da Srbija objavi rat Ukrajini.

Na televiziji se pojavljuje Nikola Pašić lično i saopštava svoju pobedu.

Opozicija veli da nije baš osvojila Beograd, ali da su tu negde.

Deluju neozbiljno i zbunjeno, nemaju nikakve rezultate da saopšte.

Ne pozivaju građane na ulicu, na proteste zbog mora izbornih nepravilnosti.

Pogodan momenat da se delegitimišu potpuno nelegitimni izbori se možda više neće ukazati.

Koalicija „Moramo“ peva i slavi pred kamerama, kao da je smisao ovih izbora bio da ona uđe u parlament i osvoji „dvocifreni rezultat“ na beogradskim izborima.

Potom se opozicija povlači na dvodnevno tihovanje i ostavlja građane same, u očaju i beznađu.

Kada čovek oseća bes, ogorčenost, beznađe i očaj, on kani nekoga kazniti za to.

Pošto im je glavni izvor frustracija nedodirljiv (Vučić), oni bi da mlatnu nekoga ko im je bliži.

A konfuzna opozicija se sama namešta.

Potom se ispostavlja, kroz razne analize, da naprednjaci i nisu baš pobedili.

Profesionalni i analitičari-amateri prave najrazličitije kombinacije ko bi – u skladu sa spoljnim elementima – mogao da čini novu većinu u republičkom parlamentu.

Sve varijante su u igri, pa čak i da SNS sa 120 poslanika bude u opoziciji.

Veruje se i da će Vučić naglo galopom krenuti u pravcu demokratizacije društva i Evrope.

Neki su mislili da će to učiniti i Milošević samo mesec dana pre početka bombardovanja Srbije.

Ispostavilo se, onda, i da je opozicija zapravo pobedila u Beogradu.

Doduše, opozicioni korpus se naglo proširio, pa je odjednom veliki protivnik naprednjaka postala i Milica Zavetnica, znana i kao „Vučićeva Milica“.

Kosovski zavet podrazumeva i da se sruši vlast u Beograd, elem.

Ukoliko bi se opozicioni korpus još proširio, i pridodao mu se i SPS, onda je pobeda potpuna i neverovatna.

Opozicija se, u očaju, šeće po ivici noža: možda u postizbornom periodu izgubi više nego na samim izborima.

Odnosno da male, ali važne pobede pretvori u poraze.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.