Dajte sokoćalu pušku

Isto mu želi više od pola Srbije! Naš predsednik (koji više ne bi bio predsednik) mogao bi da se oda svojim pasijama, čitanju i šahu. Samo što bi, ako se pita više od pola Srbije, to mogao da radi svakodnevno do povečerja u Zabeli.

Ali proklet je ljudski život, dubok kanjon između želja i zbilje. Srećko Šojić samo je hteo da bude kapetan bele lađe, ali je morao da bude korumpirana jajara. A Vučić će izgleda morati da odloži penziju i postane premijer! On, naravno, ne bi, ali ga nagovaraju iz stranke jer oni bi bez Vučića i nekako, ali drže da bi Srbija bez Vučića smesta propala. Neka ga on lepo u Nemanjinoj 11, a neka čita i razrađuje šahovska otvaranja noću, kad ga muči radoholičarska insomnija.

I prvi među nama, šta će, nosi svoj krst, takav mu je dopao na ovom svetu, i već se odaje kampanji. Jede sendvič u Novom Sadu, recimo, a kad se naš predsednik oda hrani običnih ljudi – kao onomad bureku sa Orbanom ili mezetluku kod kakvog domaćina – onda su potrebna tri prstena obezbeđenja. Još predsednik prima nekakav crkveni orden, i svuda stiže, posebno na televizor.

Stvar je prosta, stvar je sledeća: naša vlast ima uz sebe svu golu silu i na idućim izborima će nemilice otimati da ne bi saznala kakva su povečerja u Zabeli. Ali opet, računa se, ipak poneko mora da stvarno zaokruži SNS i trabante, a ti koji mogu da ih zaokruže skoro isključivo su penzioneri i ljudi sa osmoletkom. To pokazuju sva istraživanja.

(Ponekad, kad to pomenem, pokoji penzioner, verni čitalac kolumne, naljuti se na mene, ali nema potrebe – ako vidi dalje od propagande u koju većina njegovih vršnjaka veruje, pa tim bolje i pohvalnije po konkretnog penzionera!)

Kao pluskvamperfekat deluje ono kad je Vučić u ovim novinama pisao intelektualni autorski tekst o novom dobu u kojem je konačno shvatio da je pao Berlinski zid. „Eliti“ se nije umilio i to ga je jedno vreme peklo, a sada je u ratu sa „elitom“ i prigrlio je sudbu da se obraća starijima i slabije obrazovanima, kao što je Šojić prihvatio da bude korumpirana jajara, a ne kapetan bele lađe. Njegova publika su ljudi često ostavljeni na kori hleba, vašarskom provodu po mitinzima SNS-a i mutnim obećanjima o boljem životu.

U tom, da prostite, opštenju sa socijalno najtanjim slojem naš predsednik ima celu propagandnu liniju koju vredi razmotriti, a koju bismo za potrebe kolumne mogli nazvati „mlaćenje sokoćalom“.

Tako je naš predsednik neki dan otišao da mu Kinezi pokažu robota i robot je pružio ruku predsedniku, obratio mu se sa poštovanjem, a onda tancovao i izvodio kerefeke. Predsedniku se to toliko svidelo pa je naredio da se časkom otvori fabrika robota, a onda da se tim robotima dodele puške i da se regrutuju u vojsku (iz koje ljudi od krvi i mesa beže glavom bez obzira) pa da neprijatelj drhti pred srpskom robotskom vojskom.

Impulsivne odluke („Ovde da se asfaltira! Kupujemo rafale! Hoću robotsku vojsku!“) i distopijska ideja da se ljudi zamene robotima jesu odlike wannabe diktatora, ali posvetimo se ovde mlaćenjem sokoćalom za Vučićevu publiku.

Ona naravno nema pojma o tim robotima, ni da li je uopšte toliki futurizam moguć u skorije vreme, ali baš je u tome čar – neupućenost u hajtek tematiku obavija velom misterije i nedokučivosti. Ne znamo baš o tim humanoidnim robotima, ali to je nešto apsolutno novo i mora da je mnogo dobro! To još ni u svetu nema, ali kod nas ima da ima!

I ranije se predsednik upuštao u hajtek-vizije, sećate se ukrštanja ribe i paradajza, pa divljenju kineskoj tabli koju osoblje voza po Beogradu u televizijske studije koje predsednik pohodi, fabrika čipova i drugih čudesa među kojima je najveće možda leteći taksi!

Nema, razume se, nijednog razloga da običan narod bude oduševljen letećim taksijem koji u najboljem slučaju može da služi za bahanalisanje dekadentnih bogataša koji će svoju povlašćenost sada izražavati i doslovnom visinskom prednošću u trodimenzionalnom prostoru. A jedina korist za narod biće u tome što naprednjački novobogataši, ako lete, imaju manje šansi da pregaze neko dete na pešačkom prelazu.

Dok objavljuje futurističke blagovesti, naš predsednik dobro zna kome priča pa se pravi nevešt – eto, ima sad tih čuda, tih „sokoćala“ kako je jednom nazvao telefon, i on je mator i nije baš u korak sa vremenom, ali nateralo ga da ide na TikTok i tako dalje, uostalom sve radimo za našu decu, njima sve to ostaje. On je čovek iz naroda, čovek prošlosti, sadašnjice i budućnosti!

I ne bi on zasenjivao prostotu da ne mora, ali takav je loz izvukao i na običnom narodu je da glasa kako treba dok jednog dana ne budu glasali roboti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.