Populus vos nolit

Aleksandar Vučić koji nije baš državnik, sigurno nije senator, ali jeste cenzor, ima potrebu da daleko više govori od Marka Porcija Katona Starijeg, doduše ne u debatama nego na televiziji, i tokom hroničnog rata da ostane na vlasti godinama je ponavljao političkim protivnicima: „Uostalom, neće vas narod!“

To da „opoziciju“ – a opozicija je svako ko nije do imbecilnosti oduševljen vlašću – navodno „neće narod“ bilo je džoker svake režimske propagande tokom baksuznih trinaest naprednjačkih godina.

Sled je otprilike išao ovako: Aha, ne sviđa vam se što Srbija napreduje? A u vaše vreme što nije urađeno to i to?

Uostalom, glasalo se, pobedili smo. Ne jednom, svaki put smo i svuda pobedili. A vas neće narod i zato tišina tamo!
Pod krinkom da je „narod rekao svoje“ o tome koga hoće, a koga neće, gradilo se danju i rušilo noću. Jer narod hoće kranove i napredak, a neće udžerice, narkomane i zmije. Preuređivao se Beograd, lapalo se na tenderima, kupovalo se oružje, partijski satrapi su po tzv. lokalu počeli maltene da traže pravo prve bračne noći jer, eto, njih narod hoće, a „opoziciju“ narod neće.

Kažem, tokom trinaest baksuznih godina režim je svakog dana, kao trodimenzionalni štampač, dodavao po sloj cementa betonirajući jedini način na koji ume da funkcioniše – vlast je naša, pa je sve naše. Vas neće narod, a nas hoće, dakle možemo sve.

Ali, narod kaže da svaki krčag ide na vodu dok se ne razbije. Ne znam da li je Marko Porcije Katon Stariji imao neki rimski pandan ove izreke, ali to je velika mudrost, premda banalna. Sve traje dok mu ne dođe kraj, onda više ne traje.
Rušenje starih izvesnosti – starih, recimo, baksuznih trinaest godina – zna da bude otrežnjujuće ili bolno, nekad i lekovito, ali obično se prvo dočeka prkosom detinjastog tipa i negiranjem. Za posmatrača sa strane ta faza zna da bude zabavna.

Ako se malo iskosite, lepo ćete videti besmisleno koprcanje prvog među nama i njegove svite pred za njih jezovitom činjenicom – narod se predomislio. Narod neće naprednjake. Narod neće Vučića. Narod neće njegove kumove i familiju. Narod neće satrape sa pravom prve bračne noći. Narod ih neće.

Već dugo se nazire da narod neće ovaj režim. Saznanje se onda dinstalo i krčkalo, pa se iskristalisalo, a ovih dana neželjeni i nevoljeni režim kao trodimenzionalni štampač dodaje po sloj cementa betonirajući novu izvesnost koja će važiti sve dok Vučić i SNS ne budu pluskvamperfekat: Narod neće naprednjake.

Pomislite samo kako je sve ovo počelo, uzmite ma koji trenutak. Blokade fakulteta bile su jedinstveni način protesta, studenti njegov motor. Te blokade su pre kojih mesec dana nečujno propale. Da, baš propale, protivno volji studenata.
I, šta se desilo? Da li se narod razočarao? Da li je vlast sad mirna u sedlu? Ne, naprotiv! NJih narod sve jače i jače neće!
LJudi su po protestima hapšeni, premlaćivani, optuživani za rušenje države. Da li je to donelo vlastima željeni efekat zastrašivanja? Naprotiv, vlasti se sve više plaše i to sa pravom.

Protesta ima tu i tamo. Neki su naricali da je „protraćena“ energija 15. marta ili 28. juna. Ima blokadica. Na nekima je malo ljudi. Milion Srba se čak usudilo da, dok traje pobuna, ode i osoli guzicu na moru. I, je li stvar propala? Ma kakvi! Naprednjake neće narod!

U detinjastom prkosu, prvi među nama okupio je dvorske anketare – one što baksuznih trinaest godina prave jedne ankete za njegove oči, a druge da zamažu oči javnosti – i naredio im da jave kako ga ipak hoće narod! I oni su javili da prvog među nama hoće narod!

Ali, da li ga zbog toga narod stvarno hoće? Ma jok, narod ga neće. To se vidi u onih par anketa koje su profesionalno izvedene, bez upliva vlasti. Pomislite samo – „studentska lista“ šije vlast dvocifrenom razlikom, i to iako je „studentska lista“ i dalje samo nagoveštaj, fikcija, kao recimo Družina prstena.

Ankete vam više i ne trebaju, vidi se golim okom. Odasvuda gunđanje, bude se i oni što su trinaest baksuznih godina dremali ili se, poput kameleona, utapali u okolinu pa su bili onaj narod što neće opoziciju, a sada su, razume se, onaj narod što neće režim.

One što imaju koju sinekuru, nameštenje ili se još plaše „da ne izgube posao“ sada je – sramota. Pa i oni sve češće izostaju sa obaveznih mitinga i štandova, ni korbači ne pomažu. Jer i oni vide – naprednjake neće narod.

Stvar je nezaustavljiva, kao grudva što raste niz planinu. To ne znači da će stvar ići glatko poput grudve, da neželjeni i nevoljeni režim ne može da se ritne još koji put i ponekoga povredi. Ali jedno nikako više ne može – da natera narod da ga hoće.

Ili, kako bi Mark Porcije Katon Stariji kolegijalno cenzorski rekao Aleksandru Vučiću: „Ceterum censeo populus vos nolit“. Što mu u prevodu dođe: „Uostalom, smatram da vas narod neće.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.