I dalje je do nas

Vremena su takva, a i istorija nas je naučila, da i od najgorih ima gorih, što dokazuju primeri aktuelnog ministra prosvete, predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, direktora mnogobrojnih škola. Poslednja imenovanja u policiji, i u Skupštini Srbije izglasan novi Zakon o vojsci dodatno potvrđuju tezu da u našoj zemlji demokratiju prekriva mrak.

Ono što je predsednik Srbije najavljivao kao odgovornost, predstavlja ogoljenu osvetu prema đacima, studentima, glumcima, kandidatima na izborima, odnosno prema kompletnom narodu. Kako, inače, drugačije protumačiti ono što se dešava u zemlji.

Na sve to, potpuno sam siguran da u se u glavi vrhovnog vladara uveliko spremaju nove prevare, naročito kada su u pitanju predstojeći izbori. Ko zna sa čime ćemo se susresti u maju ili u decembru. Da on predsedničku funkciju koristi samo za one radnje koje mu produžavaju boravak na vlasti govori i činjenica da je, dok su studenti i građani protestovali ispred RTS-a, uveliko spremao novog direktora Javnog servisa. U tu svrhu mu je čak i „završio“ fakultet i to ne na jednom privatnom fakultetu nego na drugom. I to početkom godine. Tako on funkcioniše.

Ono što je, međutim, dobro u svemu ovome, jeste činjenica da njegova sudbina više nije u njegovim rukama, već isključivo u našim. On više nikada neće moći da računa na svoju nepobedivost, nebeski rejting, iskrenu međunarodnu podršku. Od nas zavisi u smislu da li ćemo se predati ili ne. Ili da li smo se predali?

Ne može jedno saopštenje studenata Beogradskog fakulteta da poništi svu onu borbu i energiju kojoj smo svedočili u poslednjih 13 meseci. Fokus je malo pomeren, ali sve to govori da vlast, uključujući policiju, BIA i politiku, rovari svom snagom protiv studentskog pokreta. Točak pobune i želje za slobodom je pokrenut i on se teško može zaustaviti, jer je zaostavština isuviše jaka.

Predsednik Srbije bez ucena i velike količine novca ne može više da računa na javnu podršku, za razliku od studenata i ostalih pobunjenih delova društva. Da li će tako ostati, opet zavisi od nas. Studentski protest, zajedno sa svima nama, nije gotov, gotov je on. Potreban je, međutim, mnogo konkretniji rad i rezultat.

Predsednik Srbije, koliko god to zvučalo problematično, reaguje na pritisak. Možda taj pritisak nije bio do sada toliko jak da bi raspisao vanredne izbore, ali opet je do nas. Kada bismo se jedan dan, u jednom frontu okupili u Beogradu sa jednim zahtevom i bez odlaska dok se on ne ispuni, potpisao bi taj sve što treba. Takav je, kukavica.

Vreme je i da se opozicija konačno probudi i da razume šta se dešava u društvu. SSP nije propao na izborima u Mionici zato što je nosilac liste bio u bolnici, nego zato što se u društvu polako, ali sigurno, stvara referendumska atmosfera. Ako je tako, a jeste, onda nema prostora za treću stranu. Ono što, međutim treba da bude jeste dogovor, i razgovori, i dijalog. Toga, nažalost, i dalje nema.

I dalje je nejasno kako je moguće da studenti ne žele saradnju sa opozicijom, a onda pod njenim imenom nastupe na izborima u Mionici članovi Srpskog pokreta obnova i Narodne stranke. SPO je i dalje u koaliciji sa SNS-om, a predsednik NS-a nije propustio priliku da napadne proteste u Srbiji i studente. Možda studenti nisu ni dužni da bilo šta bilo kome objasne, ali priznaćete da nešto tu ne štima.

Predsednik Srbije računa na našu svađu, rasprave i raspad. To se, sigurno, neće desiti, jer je narod mnogo veći i vredniji od njega. Opasnosti su prisutne na svakom koraku. Jedan od primera je i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Svako ko drugačije misli i dela od predsednika Srbije, dolazi pod rafalnu paljbu kompletne režimske mašinerije. I taj pritisak se mora izdržati, koliko god teško bilo.

Elem, znali smo da neće biti lako. Mi i dalje živimo u državi u kojoj ne postoji nijedna opoziciona opština, a o gradu i da ne pričamo. Autokrata i dalje pokušava na sve načine da drži sve poluge vlasti u svojim rukama, ali bez obzira na sve njegove trzaje, on je pročitan i njegove fore i fazone ne da ne prolaze, nego nikoga ne mogu da uplaše.

Naše je da se presaberemo i uradimo ono što je do nas, a dobar deo posla uradiće on sam, jer niko njega ne ruši toliko dobro koliko on sam sebe.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.