Nije vreme za ideologiju

Šta to još treba da se dogodi da bismo shvatili da je malo problem i u nama, da nismo bezgrešni, sa bilo koje strane da dolazimo, i da apsolutno nema prostora ni za trunku sebičluka?

Za početak, kako da shvatimo da pitanje rušenja ovoga nakaradnog i nadograđenog sistema vrednosti pomenutog nedostojnog apsolutno nije, niti sme da bude pitanje ideologije? Kako u ovim momentima bilo ko od nas ima pravo i da pomisli na ideologiju? Zar je toliko nemoguće shvatiti trenutak u kome se nalazimo?

Srbija, pre svega, nije političko društvo. Ovo što mi živimo je autokratski režim sa ozbiljnom namerom vlastodršca da se pretvori u diktaturu. Nedostojni je učinio sve ne bi li politiku ogadio, zatrovao i u startu svakog ozbiljnog takmaca učinio hendikepiranim za bilo kakvu dostupnu političku borbu. Nije da mu i mi nismo pomogli. Iskreno, nismo bili ni spremni na takvu varijantu političke stvarnosti.

U sistemu u kome nema mogućnosti da se odvija iole ravnopravna utakmica, nemoguće je i nerealno očekivati šansu. Zato olako osuđujemo opoziciju da je nesposobna, da ne želi, da igra za njega. Nije mnogo toga ni mogla, jer je upravo ceo sistem naštimovan tako da opozicija mora da bude svedena na meru da je vlast koristi za sprdnju, a ona da svoju političku egzistenciju svede na preživljavanje.

Kada je situacija već takva, moramo da shvatimo da pitanje ideologije nije i ne može da bude dominantno. Jedino pitanje treba da bude – Kako ovaj režim učiniti bivšim? Ništa drugo. Sve dok postoji to nešto drugo, ovaj preko puta može da nakrivi kapu i da planira mnoga buduća nepočinstva. Možemo li barem jednom to da shvatimo i da budemo pametniji od njega?

Glasaću za studentsku listu samo ako na njoj bude ovaj, ali ako bude i onaj, moj glas neće dobiti. Ovo ne zvuči ništa bolje niti principijelnije od one podele s proleća 2024. kada se opozicija podelila, prethodno potpisavši sporazum sa Proglasom, i potpuno zbunila, posvađala i razočarala svoje birače uoči drugog dela lokalnih izbora uključujući i one beogradske. Daje se veštačko disanje ovom pokvarenom režimu da manipulacijom i krađom obezbedi sebi još nekoliko godina opstanka na vlasti i to u situaciji kada je u nokdaunu.

Mislite da nedostojni ne kapira da ne sme da raspiše sada izbore. Naravno da kapira i da je njegova trenutno jedina preokupacija da održi svoje biračko telo. Za te potrebe se i igra sa kredibilitetom poznatih agencija za istraživanje javnog mnjenja koje zbog njega moraju da lažu narod da bi na eventualnim izborima za studentsku listu glasalo šest do osam odsto birača. Da je takva situacija, raspisao bi izbore odmah i ne bi se borio za vazduh. Ko normalan može da poveruje u te rezultate. Oni su ekvivalent brojanju u glavu srpskih tabloida kada su u pitanju studentski protesti.

Evo, sve nas pitam u čemu je problem ako su studenti u Beogradu malo desnije raspoloženi, a oni u Novom Sadu su malo više ka levom diskursu? Da li smo, svi zajedno, svesni da nijedna strana ne može sama. Srpska desnica je razvaljena, a levica ne zna gde je i šta je levo. Kada smo zajedno, kao 15. marta, ili 28. juna, ili u Kragujevcu, ili u Novom Pazaru, ili u Bačkom Petrovcu, ili na barikadama u Zemunu, možemo sve. Tada nas se plaši, skiči u dubini svoje tame i lomi kvake. Čim krenemo da kukamo, eto njemu osmeha na licu. Tada se vrati pisanju svoje već uveliko objavljene knjige za Vidovdan, pobeđivanju „obojene revolucije“ i pripremama za organizaciju najvećeg ikada političkog skupa u Novom Sadu.

Nemamo pravo da u ovoj borbi brojimo bilo čija i bilo kakva krvna zrnca. Sami smo u njoj, oslonjeni jedne na druge. Kada pobedimo, svi zajedno, onda nam sledi reset ovog odvratnog sistema i početak pravljenja političkog društva u kojem treba srušiti sve poluge ovog sistema, napraviti nove institucije, izglasati zabranu delovanja svih srpskih radikalnih stranaka, promeniti izborne zakone, i onda organizovati fer, civilizovane i poštene izbore u kojoj nek se ukrste levi i desni, a pobednik mora da bude svestan da je više nego moguće da već na sledećim izborima izgubi. Malo li je sve ovo da bismo bili jedinstveni?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.