Novosadska kukavica

Mesecima je obitavao oko Novog Sada, poput kiše oko Kragujevca. Nije smeo da primiriše jednom od najlepših gradova na Balkanu. Dolazak na nekoliko desetina kilometara od Novog Sada veoma je glasno najavljivao i hvalio se tim podvigom. Slikao se i objavljivao fotografije, da bi nas Ana Brnabić obaveštavala da je Kać, u stvari – Novi Sad.

A, onda je u nedelju, nenajavljeno i iznenada banuo u Novi Sad. Niko nije obavešten, čak ni oni mučenici na Sajmu koji su prisustvovali skupu Krajišnika. Prvo je otišao do jednog kultnog mesta i ogadio jednu od „ikona“ brze hrane – Mirjanu, inače poznatog po odličnom index sendviču koji je obeležje ovog grada. Naravno da su organizovani SNS naturščici koji su glumili slučajne prolaznike. Ovoga puta, svežem novosadskom vazduhu se sa „dobar dan“ obraćao predsednik naprednih snaga Srbije Miloš Vučević dok se predsednik čudio koliko je sendvič veliki.

Namiren sendvičem, nastavlja sa svojim podvigom koji će ući u anale kukavičluka, dolazi među Krajišnike na novosadski Sajam. Da je sreće, posetio bi Krajišnike, i ne samo njih, na njihovim vekovnim ognjištima širom bivše Jugoslavije. Ovako, učinio je to na novosadskom Sajmu što je, u neku ruku i najverniji prikaz politike koju je vodio još dok je trčkarao uz skute Vojislavu Šešelju. Ta politika, ta nebeska odbrana srpskog naroda, rezultirala je novom osmom ofanzivom srpskog naroda kojega više nema tamo gde su ga radikalska reč, kišobran i stativ branili. Sav taj srpski narod, zahvaljujući Slobodanu Miloševiću, ali i „najvećim Srbima među Srbima“, pomenutom Šešelju i aktuelnom predsedniku Srbije, odbranjen je tako što su ih socijalisti i radikali, isti oni koji su i danas na vlasti, ostavili na cedilu, i rasejali po celom svetu.

U to ime Krajišnici su, sa osmehom na licima, svoja stradanja obeležili sa nekim ko svakako spada u najodgovornije što je njihova sudbina takva da sada žive u Vojvodini i ostatku Srbije, odnosno u onim delovima Srbije koju predsednik i njegova ekipa nisu uspeli da izgube.

Predsednik je održao nikada kraći govor u istoriji svih svojih govora. Pravi kukavički, u trajanju od nešto više od tri minuta. Toliko mu je stalo do sudbine Krajišnika, puna tri minuta. Otišao je brže nego što je došao. Zašto? Pa da se Vlasi, u ovom slučaju Novosađani, ne dosete i slučajno ne okupe da mu pokvare nedeljno prepodne. Novosađani su to.

I naravno da se povela priča o njegovom herojskom podvigu da poseti Novi Sad. Kakav je to podvig kada predsednik Srbije poseti neki grad. Valjda je to nešto sasvim normalno. S druge strane, svaki njegov dolazak negde, naročito ako je u cilju propagande, danima ranije bude najavljen kako bi njegove propagandne falange na vreme zauzele mesta za reklamiranje glavnog proizvoda – predsednika Srbije. Ovaj ivent je organizovan u strogoj tajnosti i pod strogo kontrolisanim uslovima.

Nije problem biti kukavica, nisu svi ljudi hrabri i svi mi imamo pravo na strah, ali imati na čelu države ovakvu ober-kukavicu je stvarno tragedija po celu zemlju. Kako li tek „brani“ Srbiju od ko zna kojih svih neprijatelja, ako u Novi Sad dolazi nenajavljen i beži sa skupa ljudi koji mu i dalje kliču – Aco, Srbine!

Taj hrabriša je mnogo puta najavljivao dolazak u Novi Sad i nipodaštavao one koji su svakodnevno tražili pravdu za poginule pod nadstrešnicom na novosadskim ulicama. Podsećanja radi, predsednik države se pravio lud na brašno kada mu je jednom prilikom postavljeno pitanje o velikom protestu povodom godišnjice od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Rekao je da ne zna za taj, ali da zna za onaj koji će njegovi da organizuju u „narednih deset dana“ i koji će biti najveći ikada skup u tom gradu.

Od tada je prošlo tri i kusur meseca, a mi videsmo samo kako u ruci drži index sendvič.

Studenti su mu već poručili da i nije za ništa drugo sem za sendvič, a mi svi ostali, zajedno sa mladošću ove zemlje, treba da mu na prvim izborima poručimo jedno veliko – gud baj, Čarli, i da nam se putevi više nikada ne susretnu.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.