Piksi – Vučiću!

Zbog potreba svog biračkog tela i održavanja stada namirenim, Vučić prihvata ludilo kao najboljeg drugara i svesno ga koristi u pomenute svrhe. Znam i jasno mi je da će mnogi da skoče i da kažu da je on svesno nabaždaren i da se obraća isključivo svom biračkom telu, ali sama činjenica da takve monstruozne konstrukcije koristi u cilju opstanka na vlasti, dovoljna je za dijagnostiku.

Optužiti „blokadere“ da nisu izgradili nijedan kilometar pruga ili autoputa, ozbiljni je poremećaj. Svesno to radi da bi svojim biračima ogadio buduću studentsku listu, ali i da bi ih izjednačio sa „žutim ološem“ koji je do sada bio dežurni krivac. Uz to, izgleda da se umorio od nevidljivih neprijatelja, pa ne može da dočeka da studenti objave svoju listu da bi imao kome da zagorča život ne bi li ostao na vlasti.

Poslednji napad koji je doživeo, odnosno izliv ludila u javnosti, jeste njegova izjava da su se „zgubidani i blokaderi“ okupili oko hotela u Nišu u kojem su spavali naši fudbalski reprezentativci i pravili buku zbog koje fudbaleri nisu mogli da se odmore i tako roviti postali lak plen za protivnike iz Albanije. E, to su ti stanovnici u njegovoj glavi koji ga teraju na najstrašnije laži kako bi ostvario svoju bolesnu ambiciju da doživotno vlada Srbijom. Ovu blamažu su čak, navodno, demantovali neki od reprezentativaca, uz napomenu da su mirno i bez problema spavali noć uoči najvažnijeg meča.
Vučić je direktno optužio studente da su odgovorni za poraz Srbije od Albanije usred Leskovca. Mora da je pod velikim strahom kada ovakve izjave servira u javnosti. Ako postoji krivac za neuspeh fudbalera Srbije, onda je to direktno Vučić. To je čovek koji je smenio Slavoljuba Muslina još 2014. godine zbog toga što nije hteo da na SP povede jednog od mladih fudbalera kojeg bi „menadžeri“ onda uspešno prodali i podelili lovu od provizije. Prethodno je Muslin obezbedio plasman na najveću fudbalsku predstavu na svetu.

Posle niza promašaja, našao je svog selektora. Dao mu platu od milion i kusur evra godišnje. Selektor mu je vratio tako što ga je pratio po mitinzima i podržavao ga gde god i kad god je to trebalo. Sigurno ga je i slušao, jer je nemoguće biti fudbalski trener, a najvažniju utakmicu u ciklusu završiti sa pet debitanata od koji si mnogi još tinejdžeri. Vučić je verovao da će Srbija da razbije Albaniju makar naši reprezentativci igrali sa dve leve noge, i onda bi te klince lako prodali za ko zna koliko miliona evra. Sigurno onaj nesrećnik od selektora nije debitante bacio u vatru svojevoljno.

Atmosfera u srpskom sportu je katastrofalna. Malo je poznata činjenica da mnogi sportski klubovi imaju obavezu da izlaze na Vučićeve mitinge protiv blokada. Navijači su postali najveća i najsnažnija grupacija u sportu sa zadatkom da uteruju strah tamo gde treba, pa makar to bili i reprezentativci u košarci i fudbalu. Po Vučiću je normalno dobiti šamar ako skandiraš protiv predsednika države na fudbalskoj utakmici. Policija svakodnevno prebija i hapsi decu. Škole su osakaćene, univerziteti proglašeni za državne neprijatelje, a neposlušnici dobijaju otkaze. I kako trčati za loptom.

Odluka da se odlučujuća utakmica za plasman Srbije na SP igra u Leskovcu, a ne u Beogradu je ludačka i gora ne može. Vučić se uplašio da mu ne skandiraju „Aco Šiptare“ i zbog tog svog straha pobegao u Leskovac u koji nije ni došao, navodno je bio umoran. Srbija nikada nije imala predsednika koji se toliko žalio na umor. Biće da nije samo umor u pitanju.

I na kraju, umesto da iz poraza izvuku pouku i za selektora postave Veljka Paunovića, čoveka koji je sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo pre deset godina. Odavno je trebalo da mu se preda štafeta u A reprezentaciji, ali verovatno je Paunović poput Muslina, pa se mora pronaći neko „poslušnije“ rešenje. Sve dok Vučić ne bude odustao od mešanja u sport, Srbija neće imati rezultate i to je jasno ko dan. Umesto loptom, predsedniku bi mnogo pametnije bilo da se pozabavi sopstvenim avetima koji ga sve više i jače progone, i zbog koji trpi cela nacija.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.