Preko potrebna lustracija

Jedan od glavnih razloga za buduću lustraciju je taj što lustraciju upravo doživljavamo, a neki i preživljavaju. Mozak ove operacije je, naravno, aktuelni predsednik Srbije koji se 24 sata dnevno bavi precrtavanjem ljudi. Možda će neko pomisliti da se šalim, ali mi smo trenutno u takvoj fazi da lustracija danonoćno uzima svoje žrtve. Ko je protiv njega, nema ga više.

Pitao sam svojevremeno izvesne nastavnike i profesore, šta ćete da uradite ako vlast pronađe način da otpusti pojedine njihove kolege. Maltene su me streljali pogledom. Borićemo se, nećemo dozvoliti, štrajkovaćemo, nećemo ostaviti naše kolege na cedilu. Nekoliko meseci kasnije, desili su se prvi otkazi, a pitani su slegli ramenima i skrenuli poglede.

Kako je moguće da i dalje idu na posao, a do juče su zbornice delili sa ljudima koji su zbog svog stava i aktivizma ostali bez posla? Jedina razlika je u tome što su otpušteni bili na ugovoru o delu, a pitani u stalnom radnom odnosu. Visoko mišljenje imamo o sebi, a solidarnost je prazna priča.

Na stotine ljudi je ostalo bez posla zbog prošlogodišnjih protesta. I ne samo profesora. Ustremio se režim svom silinom na pravosuđe. Mnogo smo čudan narod. Sudije i tužioci su pod direktnom pretnjom, ali oni ne protestuju, već advokati. Nedelju dana da stanu sa radom, promenilo bi se mnogo toga.

Pored njih, nadrljali su i lekari. Za njih nije bio potreban zakon. Dovoljna je predsednikova volja. Isključivo od toga zavisi ko ostaje, a kome put pod noge. Nedavno, na protestu u Valjevu, imao sam priliku da se vidim se nekim veoma uglednim lekarima koji su mi, a da nisu trepnuli, rekli da su beli mantili najgori beskičmenjaci. Tolike godine su učili sticali znanja i zvanja, i onda se prodali nedostojnom hohštapleru. Zarad čega?

I tako, na red dođosmo i mi novinari. Jasno je da ni za nama niko neće suzu pustiti. Takva nam je cedulja, a i narod. Neverovatna je lakoća sa kojom nas se, čak i oni koji su se godinama predstavljali kao prijatelji, odriču. Mogu slobodno da kažem i likuju što ćemo uskoro da nestanemo sa medijskog neba u Srbiji. Zbog njih bih i želeo da se ova agonija što pre završi, da nas sve pogase, da nas pohapse i pozatvaraju i da se kvalitetno informišu na društvenim mrežama od raznih likova pomognutih iz paklene mašinerije sa Andrićevog venca.

Jedan čovek nas lustrira i to bez ikakvog otpora i zakona, a mi se još i razmišljamo da li nam je ta institucija potrebna u budućnosti. Apsolutno jeste i to ne kao vid osvete, nego kao vid moralne higijene sa ciljem promene sistema u kojoj je moguće da polupismeni neobrazovani ispljuvak iz neke vukojebine bude zapamćen kao prefiks za set pravosudnih zakona.

Bez lustracije Srbija nema šanse da postane normalna i slobodna zemlja. U genima nam je kôd koji nas tera da na mufte živimo, da državu zeznemo, da uzmemo lovu, da fol pomognemo, a onda da ucenjujemo. Jednom se tom zlu mora stati na put, a lustracija je najbezbolnija po celo društvo.

Decu, nešto najvažnije i najlepše što imamo, nam više od godinu dana nazivaju teroristima, ustašama, i to redom svi oni čiji su se preci borili sa druge strane Cera i u nekim svetloplavim uniformama. Danas, potomci Poćorekovih slugu, gaze našu decu, a u zadnjem džepu drže pasoše omraženih im država.

Nikako da shvatimo da će ova vlast doći po svakoga od nas. Kada to budu uradili, nikoga više neće biti da brani bilo koga. Ostaće samo prodane duše poput Kene, Bulatovića, Ćomićke, Macure, Zanoktice, koji su izdali svoja pokoljenja da bi sada pretekli. Prodali su budućnost ove zemlje za frizuru, parče njive i gajbu piva.

I na sve to imamo snage jedni druge da ujedamo i da gledamo u zube. Možda mi ovo zlo i zaslužujemo. Možda ga nećemo preživeti, ali generacije koje dolaze moraju da lustriraju svakoga ko je doprineo da budemo u situaciji da deca nemaju učitelje, nastavnike i profesore, a bolesni lekare. Uskoro će pravdu deliti samo jedna partija predvođena raznim smrdićima i bizonima. Za informisanje će biti zadužena AI sa servera na Andrićevom vencu.

Tešili smo se da ne može biti gore. U zemlji kojoj je dno iznad nas, sunce nas obasjati neće. Zato pamet u glavu, malo solidarnosti, pažljiviji izbor reči i sve će to biti dobro.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.