Svi u Novi Sad!

Ne zna se koliko je puta predsednik Srbije najavio da će doći u Novi Sad. Poslednji put kada je to na sva zvona obznanio bilo je 10. avgusta uz poruku da će to biti najveći skup i istoriji ovog grada, skup pristalica Srpske napredne stranke. Bogu hvala, evo ga kraj oktobra, on Novi Sad nije video.

Očigledno je da je predsednik države shvatio da je persona non grata u Novom Sadu. Ne samo da je nepoželjan, nego Novosađani, garantovano, ne bi dozvolili da se takav skup održi. Da je drugačije, pa došao bi majčin sin u administrativni centar Vojvodine makar na gomboce, ali ne sme. Bio je nedavno nadomak grada kada je obilazio tunel kroz Frušku goru. Kako se ne uputi do Novog Sada da popriča sa ljudima, barem onako spontano, nenamešteno, kako samo on ume.

I onda je logično postaviti pitanje kakav je to predsednik koji i pored tolike podrške koju navodno uživa, toliko policije i vojske, finih nabildovanih momaka sa fantomkama, ne sme da priviri u Novi Sad? Džaba ti sva ta sila kada si mlakonja i kada ne smeš. Tužno je bilo videti gradonačelnika Novog Sada kako se pati dok odgovara na pitanje da li će predsednik Srbije doći u Novi Sad, u crkvu, i da upali sveću za 16 žrtava. Da upali sveću.

Garantovano ni njemu nije lako zbog toga. Dobro on zna sve. I džaba mu sve, pa i pobeda na izborima za mesne zajednice u Ubu, ako ne sme nogom da kroči u Novi Sad. Nisam siguran da bi lepo bio dočekan i u Valjevu, Čačku, Užicu…

Sve ovo je više nego jasan dokaz koliko su protesti, pre svega studenata, bili uspešni. Nije malo 11 meseci boriti se protiv hibridnog autokrate koji nema šta nije i šta neće da iskoristi ne bi li opstao na vlasti. Zato je Novi Sad važan. Da se budućnost ove vlasti rešava u ovom gradu, davno bi Srbija bila slobodna zemlja. Zato je potrebno da 1. novembra svi budemo u Novom Sadu, da se šonji od predsednika napune gaće od straha kada vidi koliko je ljudi preplavilo ulice ovog junačkog i slobodarskog grada. Svi oni koji tih dana budu u Novom Sadu imaće čime da se pohvale dok će on, zajedno sa svojim sapatnicima, sedeti u nekom budžaku i pokušati u glavu da izbroje koliko je naroda došlo da oda počast žrtvama jednog suludog zločina izazvanog nezajažljivom željom za otimanjem.

Svi pipci te infrastrukturne kriminalne mreže vode ka njemu. Postoje čak i pisani tragovi da se iz njegovog kabineta požurivalo otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu. Sve to, međutim, u Srbiji nije dovoljno za pravdu. Zato je, takođe, potrebno da svi oni kojima je stalo do pravde budu 1. novembra u Novom Sadu, ili barem na putu ka njemu. Neka vidi koliko nas je željnih istine.

Sećam se onog Jeremije iz Alan Forda, jedan od nezaboravnih likova iz grupe TNT. Od kada je nacrtan, Jeremija je bolestan, ali bori se čovek, ima neku svoju namenu i ulogu. Naš „Jeremija“ je Goran Vesić, ali trenutno je i bez uloge i bez namene. Od kada je proveo noć u pritvoru i pojeo onu čuvenu picu iz Temerina, nikako da ozdravi. Smem da se kladim u život da je kojim slučajem naš „Jeremija“ u trenutku pada nadstrešnice bio ministar kulture ili sporta, danas bi bio zdrav ko dren i sigurno bi avanzovao u „šio mi ga Đura“ Vladi Srbije. NJegovi problemi su mnogo veći, a i predsednikovi. I zato je potrebno da 1. novembra budemo na ulicama Novog Sada da im stavimo do znanja da nas ne zanimaju njihovi problemi, već da odgovorni polože račune.

Na kraju, dužni smo zbog sebe, svoje dece i zajedničke budućnosti naše Srbije, tog dana pognemo glavu pred žrtvama, izvinimo im se što pravde za njih još nema, a onda da se uzdignemo poput pepela i učinimo sve što je do nas ne bi li od Srbije napravi državu dostojnu života. Mali su naši napori naspram žrtve koju su podneli nedužni. Dužni smo omladini naše zemlje svaki korak koji su napravili ka boljoj Srbiji.

S druge strane, ogromna je halapljivost i namera vlasti da ne posustanu, čak ni da zastanu u svojoj pljački, alavosti i bahatosti. Nemaju granice i tako će biti do samog kraja. E, zato je bitno da 1. novembra iz slobodarskog Novog Sada svi zajedno poručimo da je vreme da sviramo kraj. Vidimo se u Novom Sadu!

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.