Trčati za loptom dok se lome glave

Lično poznajem jednog oca, jednog od reprezentativca koji je svakodnevno na ulicama sa svima nam. Sigurni nije jedini, kao što je sigurno da ima i onih koji podržavaju vlast. Na sve to, taj naš sukob se preselio i na tribine hale u Rigi gde je vlast poslala batinaše da zavode red i mir među navijačima. Na sreću, nije im se nešto dalo, a i policija u Letoniji je radila svoj posao.

Kako u takvoj atmosferi igrati bilo šta? Ni fudbaleri se nisu nešto pokazali, u toj istoj Letoniji, a tek večeras neće protiv Engleza na Marakani. Kada vidimo ko se sve vrzma oko naših reprezentacija, naravno da će da vam pripadne muka. Ti ljudi pre zaslužuju zatvor, nego mogućnost da budu „sportski radnici“. Nekada se zapitam imaju li oni dušu uopšte. Šta će Nebojši Čoviću to što radi. Malo mu je sve ove godine što je radio to što je radio. Zar u zemlji Srbiji ne postoji nijedan bivši košarkaš koji zaslužuje da bude neko i nešto u srpskoj košarci? Ne, mora Čović, mora Terzić, mora Nedimović… Samo da ne bude neko ko nije po volji velikom vođi.

Kakav vođa, takav i sport, odnosno rezultati. Taj samozvani veliki vođa je upropastio sve čega se dotakao, pa tako i sport. Fudbal nam je tu gde jeste, ali ono što mnogo boli jeste da nam je košarka na putu da postane fudbal. Imamo selektora, u pravom smislu reči ćacija, koji je među najplaćenijim selektorima u Evropi, a rezultati su mu nula. Samo ove sezone ima nerešen rezultat sa fudbalskom velesilom Albanijom, i dve mršave pobede protiv, takođe fudbalskih velesila – Andore i Letonije.

Svaka čast Svetislavu Pešiću, ali godine čine svoje. Čudi činjenica da je sve bezobrazniji i nekulturniji u komunikaciji sa medijima. O reklamiranju kockarnica da i ne govorimo. Vreme je da ode, uz sve počasti. U svojim redovima imamo najboljeg košarkaša na svetu Nikolu Jokića koji je stvarno igrao fenomenalno na ovom prvenstvu. Ja nisam neki veliki njegov fan i to najmanje zato što je sve ove godine, zajedno sa svojom porodicom, podržavao ovaj zločinački režim na čelu sa velikim vođom.

Jokić je poput onih gastarbajtera koji rade na građevinama širom sveta. Najbolji je i najplaćeniji u svom poslu, ali to je to. Šljaka cele godine, a onda dođe u otadžbinu i dane provodi napijajući se po lokalnim birtijama. U toj prokletoj Americi posle svake utakmice mora da se pojavi pred novinarima, mora da se slika sa ljudima. Kada je god igrao za Srbiju preskakao je novinare, nikada izjavu nije dao, a videli smo da je i jedno dete odgurnuo na aerodromu prilikom pokušaja da napravi selfi sa najboljim košarkašem na svetu. Ima svu moguću košarkašku inteligenciju, ali ona socijalna mu je na nuli.

Sportisti važe za „neutralne“ sa posebnim izražajem za svoju zemlju, jer nose njen grb na reprezentativnom dresu. I nikada ih nisam preterano osuđivao zbog slikanja sa osmesima na licima prilikom susreta sa velikim vođom. Drugačije oni sve to vide. Srbija, međutim, ima svog kapitena. To je Bogdan Bogdanović koji je podržao istinsku i pravednu borbu koju su u Srbiji za bolje sutra započeli studenti. Iz cele reprezentacije samo su se on i Vanja Marinković izjasnili za studente. Ostali su ili „neutralni“ ili su podržali velikog vođu. Žalosno je da košarkaši dele sudbinu ovog režima, ali tako je.

Mi živimo u zemlji u kojoj se na kraju fudbalskog prvenstva zna ko će biti prvak sledeće godine. U našoj zemlji je nemoguće odigrati košarkaški derbi uz prisustvo navijača oba kluba. Dok je svaka iole normalna zemlja uspela da se izbori za navijačkim nasiljem, Srbija, kako kaže veliki vođa, nema snage za taj obračun. Kako i da ima kada ga ta ista država podstiče i sponzoriše. Uz sve navedeno, Srbija je zemlja bez odgovornosti. Zbog toga Pešić, Piksi, Vučić, Dačić i mnogi drugi ni ne pomišljaju na ostavke. Oni su Bogom dani da rade to što rade i to niko ne može da promeni.
Najradosniji u celoj ovoj priči je sigurno veliki vođa. Silno ga je obradovala Bogdanova povreda, a onda i eliminacija sa EP, jer da su košarkaši uzeli titulu, morao bi da skloni ćacilend kako bismo proslavili zlato. Ovako, diktator ostaje svoj na svome bez trunke griže savesti.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.