67

Priča se o skraćenju školskih časova na 30 minuta.

Odavno nisam predavala u školi, ali kad se prisetim vremena provedenog u odeljenju pred tablom, sama mi se u mislima razvije jednačina.

Trideset minuta minus: ko nije na času, ostavi telefon u ranac, nemoj da gađaš golubove kroz prozor, hajde otvori čitanku, da li ste pronašli stranu, ne, nije 27, pogledaj u sadržaj, Saša nemoj da vičeš, sam će pronaći, Pavle zakasnio si već smo prešli na drugu temu, da li si siguran da ti je domaći zadatak pojeo papagaj, Sanja, molim te, obriši sok koji si prosula na klupu i izvadi domaći…

I tako dalje…

Nepoznata, neko, recimo X, koje predstavlja vreme preostalo za bilo koju gramatičku partiju izraženo u minutima, ne bi prešlo 10.

Istina je da i za 10 minuta može nešto da se kaže/objasni, posebno generaciji koja nema vremena više ni za Vikipediju, a kamoli za biblioteku, koja se edukuje preko šortseva i koja svoj odnos prema svemu može da izrazi dvocifrenim brojem uz laku igru rukama.

Ipak!

Nisam sigurna da bi neki kontrolni razumnog obima đaci mogli da završe u toj minutaži.

Valjda bi to značilo da bi i kontrolni trebalo da budu kraći, da ne bi trebalo da se zadaje pisanje sastava na času, da nema dodatnih pitanja.

Sve bi se svelo na neko A, B, C propitivanje. Ali i ABC predavanje.

Da, vidim predlaže se i upodobljavanje gradiva minutaži.

Meni bi nekako logično bilo da ide obrnuto, međutim izgleda da sam u manjini.

Svakako, mogu da „smatram“ kako se to imenuje na Iksu, ali tu se sve završava, ne odlučujem ja.

OK, skratiće gradivo, skratiće časove…

Za sada na 30 minuta, a kasnije… ko zna…

U nekoj budućnosti možda nam neće uopšte trebati škole (i tako neke zauzimaju odlične lokacije, sjajne za, recimo, kockarnice ili banke, ili pekare – mora da se jede, ili frizerske salone – nećemo valjda da budemo neuredni, kad smo već toliko pametni i napredni da nam ne trebaju časovi duži od velikog odmora, ili rakija-barovi, vodka-barovi, džin-barovi i slično – mora i da se pije… to nam je u tradiciji).

Šta smo naučili, naučili smo, mi koji smo imali koncentraciju za „old-fashioned“ način učenja njih koji su mogli da drže pažnju koliko je potrebno da se razgovara o vrstama sintagmi ili funkcionalnim stilovima, a to nije onih 10 minuta s početka.

Da zaključim, što se tiče obrazovanja u vremenima koja dolaze – 67, rekla bih.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.